Trošna roba
Ubijaju me ledja već danima. Nemam ni dana da danem, jer kazne me čim stanem. A koga drugog da krivim za svoju situaciju no samoga sebe. Ja sam se uvalio u ovo. Ja sam kriv. Ostaje mi samo da radim, isplaćujem dugove i živim od plate do plate. Svaki dan. Svaki bogovetni dan fizikalija. Prenosim džakove sa jednog mesta na drugo od izlaska do zalaska Sunca. Dodjem kući mrtav umoran, zaspem, i sutradan opet tako. A ti džakovi. Ti prokleti džakovi.. Kao celo nebu da se nalazi u njima. Tako su jebeno teški. Lome mi ledja. A sa ledjima, lomi se i moja duša. I niko ne haje za nama. Ti si Atlase roba. Roba robe jedan. Neka te. Sad pati. Plači, plači, drugo ti ništa ne ostaje. Sam si kriv. Da se nisi zadužio kod bogova i prokockao sve pare na taj jedan prokleti turnir.. Možda bi još mogao da se uspraviš i da hodaš dignute glave. Šta bi bilo kad bi bilo… Dopustio sam da mi celi život visi o bacanju novčića. Ah ti bogovi. Prokleti bili dovraga. I oni i njihov Olimp. A i mi smo našli sa njima da se kačimo. Ma mi smo bre budale. Čuj, meč izmedju bogova i titana. Zamisli ti budale. I sad vi svi titani rmbačite a bogvi neka lepo tamo sede, ispijaju kafu i samo prstima diriguju kao kakvi dirigenti! Džabe suze, džabe sve sada. Taj dug.. To su moji okovi, a ključ za njih, je samo smrt.
Kanibalizam i neutoljenja glad
Kažu, da zdrav čovek, ima milion želja. A da bolestan ima, samo jednu. Šta ako u tu teoriju, dodamo, ovakvu priču? Da li si ikada okusio glad? Ne bio gladan. Okusio glad. Zanimljivu teksturu ima ta „glad“ da znaš. Može se porediti sa najstrašnijim otrovima i psihoaktivnim supstancama. Glad čini, da sve oko tebe, izgleda kao hrana. Imam zagonetku za tebe. Zamisli da si trgovac u… recimo osamnaestom veku. I pred tobom je dug put brodom. Imaš zalihe, sve je spremno, sve teče fino, kako treba. No u sred okeana te zadesi problem. Pacovi. Mala gamand počinje da jede hranu, grize cipele, i dovodi u rizik izbijanje raznih bolesti. Pitanje glasi: „Kako ćeš se rešiti pacova?“ Nemaš otrove, nemaš neku bog zna kakvu opremu. Imaš problem, kom treba rešenje… Dozvoli da te prosvetlim. Uzećeš jedno bure, kavez, bilo šta zatvoreno. Ulovićeš pet pacova, ni više ni manje. Sve pacove, stavićeš u taj kontejner koji si spremio. I čekaćeš. Tri dana kasnije, iz kontejnera se čuju krici pacova i kontejner počinje da se trese. Petog dana, otvorićeš kontejner, i u njemu će ostati samo jedan pacov. Jedan mali pacov koji ih je pojeo SVE! Jedan pacov, koji od sve hrane na brodu, preferira meso svoje sopstvene vrste! Ipak se prehrana sačinjena od mesa svoje vrste bolje vari zbog sličnosti u gradji proteina i hranljivih materija. Pustićeš beštiju da luta po brodu. Nakon svega dva dana, pacova više neće biti. Eto, rešen problem za samo 7 dana! Vidiš li koliko glad utiče na živa bića. Jesi li gladan? Mora da si i ožedneo od ove moje priče. Znaš, i žedj je podjednako opasna po živo biće, baš kao i glad. Isto pravi halucinacije. Jezive su te stvari zar ne?. Hajde da jedeš nešto i popiješ malo sveže hladne vode Tantale. Eno na kraju ovog hodnika imaš ceo švedski sto samo za sebe.
*Tantal se zaputio kroz hodnik. Iza njega su se vrata zatvorila. Misteriozna osoba se nije više ni čula ni videla. Hodnik je trajao. Nije mu se videlo kraja. Nekoliko minuta kasnije, u Tantalovoj glavi prošli su meseci, možda čak i godine. Napokon, probudio ga je zvuk njegovog stomaka kako krči od gladi. Praćen suvim i bljutavim ukusom u ustima. Tada je shvatio, da je sve to samo bila noćna mora.*
Published by