Jovana Veličković – Ponovo sa tobom, još jednom

Stojim na ivici, vetar huči oko mene i mrsi mi kosu. Tmurno, sivo nebo. Kiša će. Gledam u nepregledno prostranstvo ispred mene i u obrise stena  ispod mene. Stavljaš mi ruku na rame, ne čudi me što si ovde, već sam znala da ćeš doći. Okrećem se ka tebi i sve nestane kad se osmehneš. Tvoje oči me gledaju sa nežnošću, i nebitno koliko puta te vidim ovakvog, potpuno zaokupiš moju pažnju.… [ČITAJ DALJE]

Jovana Veličković

Plačeš.

Ramena ti se tresu dok ti se suze slivaju niz lice. Tvoji jecaji remete tišinu u sobi. Šminka ti se razmazana, i lice ti je otečeno od plakanja. Brišeš suze brzim pokretima ruke, ali one nastavljaju da padaju. Sedim pored tebe na tvom krevetu, i posmatram te pokušavajući da te razumem. Pokušavam da ugušim odvratne misli koje mi se motaju po glavi, pokušavam da shvatim šta se desilo.… [ČITAJ DALJE]