Jelena Vukić – Muzika

Visokih nota

I dubokog značenja

Muzika je ta.

*

Ti si slušao

Uvek, svuda i stalno.

Nervirala me.

*

Al ipak ni ti

Za bolje nisi znao,

Al u redu je.

*

Otišao si,

I poneo muziku.

I sad je tiho.

*

Smetala mi je

Nisam je podnosila.

Više je nema.

*

I sada ipak,

Jako mi nedostaje

Muzika glupa… [ČITAJ DALJE]

Jelena Vukić – Snovi (Ti i Voz za OZ)

         ti

Tu si.

Želim te. Vidim te. Smeješ se. Vidim te jasno, tvoje oči se sijaju, tvoja nežna kosa ti pada na lice i ti je sklanjaš.

Volim taj osmeh.

Želim te.

Želim tvoje ruke, želim tvoju dušu, tvoje scre. Da ih čuvam. Da ih čuvam od zla, od loših ljudi, od svih koji žele da te povrede, da ti naude.

Želim te.

Želim da provodim vreme s tobom.… [ČITAJ DALJE]

Jelena Vukić – Jedan sasvim običan i totalno dosadan intervju

Novinarka: I? Šta se onda desilo?

Glava 1: pa, dalje znate i sami

Novinarka: ali, možete li nam objasniti to s vaše tačke gledišta…?

Glava 3: ja mislim da se Glava 1 previše pravi bitna jer uvek ima najbolju poziciju…

Glava 7: ja mislim ipak da Glava 3 previše daje sebi na značaju samo zato što je u sredini

Glava 2: (prevrne očima)

Novinarka: zapravo nisam to pitala, mislila sam…vašu verziju događaja…

Glava 7: a, događaja…pa ništa eto, odakle da počnem, od kad smo imale 9 glava, i još po neko nas je znao pod imenom Hidra, ali je došo Herakle…

Glava 1: i zasrao stvar…

Glava 7: ja sam krenula da pričam prva

Glava 1: izvini, ali ne čujem te odavde

Glava 7: niti želiš da me slušaš ikad!… [ČITAJ DALJE]

Jelena Vukić – バックシャンと上げ劣り

Plakanje.

Mirno.

Uspravno.

Stojanje.

Leđa.

Telo, zgodno.

Kosa, vihor. Vetar.

Mršenje.

Crna.

Duga.

Poput svile.

Meka.

Sjajna.

 

Lice?

Ružno.

Tužno.

Razočarano.

Nervozno.

Gadljivo.

Naborano čelo.

Kriv kukasti nos.

Šminka?

Razmazana, neuravnotežena, prejaka.

 

Salon.

Frizerski salon.

Četke, makaze, farbe na polici…

Frizer.

Frizer i makaze.

 

Sec sec sec…

 

Kosa.

Ah.

Odlazi.

Kratka.

Odvratna.

Ispucani krajevi.

Negovana? Ne.

Seda.

Propala.

 

Oh.

 

Jecaj.… [ČITAJ DALJE]

Jelena Vukić

Pavlaka i luk su presudili

Pam pam pam

Čuli su se koraci. Neko je trčao prema njoj.

Čovek se zaleteo, pribio je uza zid i stavio nož ispod njenog grkljana.

Bio je mrak. Nije videla njegovo lice.

Nije bilo nikoga okolo.

 

Ali nije izgledala kao da se plaši.

 

„Daj mi se svoja pare i vrednosti, brojaću do tri a onda ću ti zabosti nož u grkljan ako me ne poslušaš“ glas mu je bio čudan.… [ČITAJ DALJE]