Зазвонио је будилник, по ко зна који пут,можда четврти нисам сигурна јер када сам бацила поглед на сат већ је било пола осам,што значи да ми је остало још неких двадесетак минута да се спремим за посао, јер наравно борба са мојом лењости и самим минималним десетоминутним излежавањем није престала након основне школе,као што сам мислила. Увек се двоумим да ли да се истуширам пре базена јер ћу свакако морати да сперем хлор са себе,а и у последњих пар дана сам начула неко необично гребање да ли у зидовима или неким цевима не знам, али сам сигурна да нечега има,где, можда у мојој глави, али се надам да ме слух није издао у двадесет и шестој години.Нема везе, после ћу се опрати.Од силног размишљању о једном туширању прошло је седам минута,дивно.… [ČITAJ DALJE]
