Prvi deo
- 04. 2024.
..Dobili smo dojavu sa lica mesta. Naime, sirotište izgradjeno pre dve godine je uništeno i razneseno u paramparčad. Svedoci obliveni strahom pominju ogromnu pticu, vanserijskih razmera kako se ni od kuda pojavila i raznela sirotište. Policija, zajedno sa detektivskom službom pokušavaju da razreše ovaj čudan fenomen. Nikakve informacije nisu potvrdjene za sada. Medju žrtvama na svu sreću, niko nije preminuo, medjutim 3 deteta, prošlo je sa manjim ogrebotinama i njihov vaspitač, zadobio je teže povrede na levoj nozi ali je u redu i ne preti mu nikakva veća opasnost. Samo za vas, televizija Pink..
18.04.2024.
Dosta! Više ne mogu ovako! Ako se ne ubijem sam, ubiće me glad. Možda da odem i da opljačkam neku babu na ulici. Ona će primiti neku sledeću penziju, ako je doživi, ali ja neću ni sutra videti ako ne pojedem nešto! Ništa sem toga mi ne ostaje. Isterali su me iz sirotišta.. Imam sada 18, treba kao da se snadjem sam u svetu, ali… Ne mogu! NEMAM KUDA DA ODEM! NEMAM ŠTA DA JEDEM! NEMAM NIŠTA! Nema ker za šta da me ujede!
Huh? Šta je to u vodi? Je li to čovek?! Neko se davi?!
-CRNJANSKI!! Majku ti tvoju opet pokušavaš da se ubiješ!! Izlazi napolje iz vode da te ja ne bih golim rukama zadavio!
*Ime i prezime: Milorad Pavić
*Dar: Hazarski rečnik
Šta da radim?! Da mu pomognem?! Ma ajde nek ide sve dodjavola!
…
-Da li si ti to upravo prekinuo moj akt davljenja?!
*Ime i prezime: Miloš Crnjanski
*Dar: Roman o Londonu
-Prekinuo tvoje šta?!
-Moj akt davljenja!! Zar ne vidiš! Bio sam u zenu i ti si onda došao i „spasio me“ i prekinuo si moj savršeni mir!
..Jel ovaj lik realan..
-CRNJANSKI! DA LI SI TI NORMALAN! NA DUŽNOSTI SMO A TI SE TU IZMOTAVAŠ!
-Ovo je moj partner, Milorad Pavić, Ja sam Miloš, drago mi je! A ko si ti??
*zvuci stomaka kako se pozdravlja sa ovim svetom jer nije dobio hranu 2 nedelje*
-Jesi li gladan?
-Da, veoma.. Zovem se Branko.. Branko Ćopić..
-E pa drago mi je Branko! Jesi li za da odemo negde da jedeš malo? Uff, čekaj, novčanik mi je ispao u reci.. Ma nema to veze, platiće Pavić.
-ŠTA ĆU BRE JA DA PLATIM! KASNIMO SA ZADATKOM IDIOTE!
-Mala pauza neće škoditi drugar! Ajde, šta ti se jede Branko?
-Pa, ako nije problem.. Ja bih supe malo..
-Molim?? Gladan si kao vepar a ti bi supe?? Hahahahaha, dobro ajde, ajmo jesti.
…
Bože, ovo je najbolja supa koju sam ikada jeo! Najbolji sastojak za kuvanje je prazan stomak kunem se! Ne mogu da prestanem da jedem. Izgledam verovatno kao životinja ali nije me briga, tako sam prokleto gladan!
-Polako čoveče, diši! Nemoj tu sad da mi se iskovgneš i udaviš u supi. Iskoristiće te za naslovnu stranu Blica. „Čovek se udavio supom *Foto, Video*“ zvuči presmešno al ti je to mnogo glup način da umreš. Pričam iz iskustva.
-Ja ne mogu da verujem da si me naterao na ovo Crnjanski.
-Ajde Paviću opusti se malo.
-A šta vas dvojica radite ako nije sporno da pitam?
-Mi smo privatni detektivi, radimo za specijalnu organizaciju za teške i nadprirodne slučajeve. Trenutno smo na zadatku ali Crnjanski očigledno ima preča posla.
Čuo sam za njih. Oni su ljudi sa nadprirodnim moćima. Njih šalju tamo gde obična policija i vojska ne smeju da idu. Čuo sam da svaki od njih ima bolesno jake moći i da su bukvalno super-ljudi. Ali, jesu li ova dva idiota stvarno u toj organizaciji? Svadjaju se non stop. Kao deca su.
-Trenutni zadatak je državni i nije tajna. Vijamo onu pticu što se pojavila pre dve nedelje i uništila sirotište. Verujemo da je to nečiji dar i da je ta ptica zapravo čovek. Znaš li nešto o tome?
-Ammm, ja? Ja, ja ne znam… Ja ne znam ništa hah.. Ovajjj moram da idem sada. Žurim ovaj.. Čeka me.. Daa.. Ostavio sam upaljenu peglu.. Vidimo see!
-Stani malo ti, gde si krenuo! Pevaj sve što znaš!
-Polako Paviću, pričali smo o ovome, ne može svaka tvoja normalna konverzacija sa ljudima van agencije da se pretvori u policijsko ispitivanje. Dozvoli meni. Dakle, reci nam sve što znaš, ne boj se ništa.
-Pa, ta ptica.. Zver. Šta god da je; me prati i hoće da me ubije! Ja sam iz tog sirotišta i kada se desio slučaj od pre dve nedelje, sirotičte me je oteralo kako bi smanjili broj usta koji moraju da hrane, kao i osobe o kojima moraju da brinu. Zatim sam se zaputio ovamo ali po putu stalno bih vidjao senku nečeg ogromnog kako proleće iznad mene i ustanovio sam da „To“ vija mene! Ali kada god bih pogledao ka nebu, gore ničeg ne bi bilo. To se igra sa svojom hranom a ja sam ta hrana i ne znam šta da radim ja samo ne želim da bude mživ pojeden! Moram da bežim, da se sakrijem. Ne želim da umrem!
-Polako čoveče! Opusti se.. Kaži mi, jesi li slobodan večeras?
..Ovo mi ne izgleda na dobro..
-Ne pitam da te muvam ne brini, želim da te iskoristim kao mamac. Ako već kažeš da čudovište vija tebe.. Možemo ovako da ga namamimo i uhvatimo!
Nahranili su me.. Treba nekako da im se iskupim..
-Dobro, pomoćiću vam!
-I ne brini ništa, bićeš bezbedan sve vreme, mi te čuvamo.
…
-E pa Branko moj, sad čekamo.
-Imam odvratan osećaj u vezi sa ovim, jako sam paranoičan sada..
-Nema potrebe, ja sam tu, a uskoro će i Pavić doći, bez brige.
-Ako ti tako kažeš…
-Reci mi, znaš li ti išta o ljudina sa darovima? O super-ljdima? Vidiš, postoji mala šanasa da po rodjenju dete bude podareno nekom nasumičnom moći, koja može a i ne mora da bude odmah prepoznata. Zatko neki ljudi tek posle u svom životu ustanove da imaju nadljudske sposobnosti. Neki umeju da ih kontrolišu. Neki ne. Zato, dragi moj Branko, si ti naš lov ovde. Ti si velika ptica koja je srušila sirotište. Nadredjeni tamo su to verovatno znali ali su to krili od tebe kako bi se zaštitili. Zato su te samo oterali. Na tvoju sreću, moja moć, „Roman o Londonu“ omogućava mi da dodirom neutrališem tudje moći.
-Crnjan..ski.. Šta se dogodilo ovde? Rekao si mi da dovedem pojačanje ali izgleda da je ovde posao gotov. Zašto mi samo nisi ranije rekao da si ustanovio da je klinac ptica? Ovako sam morao sve članove da dovlačim sa radnog mesta ni za šta.
*Ime i prezime: Danilo Kiš
*Dar: Bašta, pepeo
-Treba pomoć sa tim Crnjanski, bez brige ja ću ga odneti do stanice.
*Ime i prezime: Desanka Maksimović
*Dar: Krvava bajka
-Ako je iko povredjen, tu sam na raspolaganju, svakako mi se nije radila papirologija u stanici..
*Ime i prezime: Branislav Nušić
*Dar: Sumnjivo Lice
-Ja vam očigledno nisam bio potreban, al zato bitno da ste vi meni uznemirili moju večeru!
-Dobro de Nušiću, nema veze ajde. Častiću te sledeći put.. čim pronadjem novčanik…
-Gde ćemo sa klincem Crnjanski?
-Za sad u stanicu, imam dobar utisak u vezi sa njim. Mislim da će on biti super kandidat za novog člana. I onako si se žalio kako su ti pune ruke posla, još ljudi bi definitivno pomoglo.
-Da, slažem se. A i taman da mi isplati dug od svih onih silnih supa što je pojeo.
Published by