Miris mora mi je nekako pojačao adrenalin. Znao sam da je danas bila noć kada ćemo ja i Štrokavi pobeći sa ostrva i započeti novi život. Mada, za njega, život u ovoj Ustanovi je bio ceo život. Sećam se dana kada ga je „donela roda“- za razliku od ostale dece koje su dolazile otprilike kada su imali dve-tri godine, on je došao kada je bio mala beba.
Video sam svog odraz lica u kristalnom moru. Video sam prljavo lice, raščupanu kosu, umorne oči- ali najbitniji je bio moj mladež na levom obrazu. Kada je i mene „donela roda“, već sam imao četiri godine. Jedva sam znao da pričam, što mi je bilo čudno, jer je Štrokavi progovorio za godinu i po, i nisam znao ništa o sebi. Jedino se sećam mog prvog dana u ustanovi, da je bio maglovit, i stalno sam osetio neki čudan miris u mojim nozdrvama. I naravno bio sam zbunjen, jer nisam znao gde mi je mama. Ako to jeste bila moja mama- mada, šta uopšte znači ta reč „mama“? Jedan čovek je u poseti Ustanove rekao da je to osoba koja jako brine o tebi. Moja „mama“ je imala lep osmeh i isti mladež kao i ja. Jedino to me je motivisalo da pobegnem odavde. Ovde samo radimo, ili nas šibaju. Mene su posebno voleli da tuku, jer sam se odgovarao i nisam slušao. Štrokavi je bio sušta suprotnost- njega su i upravnici posebno maltretirali zbog izgleda-otud ime Štrokavi. Mada, znam da je on mnogo bolje nego svi ti govnari. Bio je nežna duša, i uvek je pokušavao da nađe dobro u ljudima. Uvek je pokušavao da me odvuče od nevolja i da me izbavi, ali meni je uvek bilo u prirodi da lajem kada ne treba. Komešanje iz žbunova me je probudilo iz misli- Štrokavi je došao sa svojim alatom. Ustvari, ne znam kako tome da dam ime, ali sam dobio ideju od one leteće stvari na nebu. Naravno, kada sam pitao šta je to, istukli su me, ali sam sad barem dobio ideju za beg. Trebalo mi je oko godinu dana da završim svoju „alatku“- grana sa perima zalepljenim medom.
Štrokavi je izgledao nervozno. „Šta ako ne uspemo?“ upitao me je. Znao sam da hoćemo. Dosta mi je gladi, umora, šibanja, življenja u strahu- gomila naših prijatelja su nestali jer su ih neke čike „pozajmili“. Želim da ja, i moj najbolji drug, izađemo odavde i započenmo novi život. „Ne brini“, rekao sam, obgrlivši ga, „sve će biti u redu. Samo nemoj da ideš previsoko, da nas ne primete.“ Uzleteli smo. Sve je u početku bilo u redu. Mesec nam je obasjavao put. Štrokavi je izgledao jako srećno- sva ona napetost sa lica mu je nestala. Znao sam da bi verovatno bio dobar vozač one leteće stvarčice sa neba. Čak je i napravio nekoliko obrta. Odjednom je krenulo da grmi, iako kada smo krenuli nije bilo nijednog oblačka na nebu. Talasi su se podizali-jedan je uhvatio Štrokavog pre nego što je shvatio šta se dešava. Krenulo je da pljušti, i med sa moje alatke je krenuo da te razvlači. Strmoglavo sam padao i duboko sam potonuo. Krenuo sam da paničim. Nisam imao vazduha, nisam znao da plivam, ne znam gde je Štrokavi. Sve oko mene je bilo crno. Krenuo sam da se molim, mada ne znam kome, da nas izbavi, ili barem Štrokavog, a mene da zadrži ili da me vrati u Ustanovu. Batrgao sam se kako sam znao i umeo, ali činilo mi se da što se više borim, to dublje idem. Jedino što me je motivisalo da nastavim jeste naći meni i Štrokavom bolji život. Setio sam se moje mame-njenog toplog osmeha i mladeža.
Nisam više imao no snage ni vazduha. Ti moji poslednji trenuci su bili nekako spokojni-kao da znaš da sve što si ikada uradio nije bitno. U svem tom crnilu sam nekako našao toplinu. Sada možeš da se prepustiš dubokoj crnoći i da osetiš, po prvi put, spokoj…
…
Zbogom Štrokavi. Zbogom mama.
…
„Danas oko šest ujutro je lokalni ribar naišao na telo dva mlada dečaka nasukana na obalu. Hitna pomoć je ubrzo stigla, ali nažalost, dečaci su odavno bili mrtvi. Pretpostavljaju da su se nekako našli u sinoćnoj oluji i da su potonili. Detaljnija iztraživanja koja se dešavaju trenutno će nam dati više informacija. Policija je potvrdila identitet jednog dečaka (D. H.), koji je nestao pre 11 godina. Njegova majka F. H. (39) je nakon dugotrajnog traženja njenog sina pala u nesvest povodom informacije da je njen sin nađen, mrtav. Identitet drugog dečaka još uvek nije poznat, ali sigurno je da još nije dostigao pubertet.“
Published by