Jana Medojević – Jedna poslednja avantura

U kamenoj sobi sam. Zašto sam ovde? Malo jako duva vetar… Dobro, to nije toliko bitno kao i smeđi kovčeg koji se mrda u sredini sobe. Otvaram ga, a iz njega izleću Sunđer Bob i Keba Kraba. „Kakav bre majonez! Nema šanse da na picu IKAD stavim majonez!“ „Sunđer Bobe, smiri se! Moraš da priznaš da je majonez na pici ukusan!“ „Aha, malo sutra! Radije bih izostao sa posla nego jeo tu budalaštinu!“ Keba Kraba je jako dramatično uzdahnuo i stavio svoju ruku, tačnije klešto, na srce.… [ČITAJ DALJE]

Jana Medojević – ;

Persij polako ali sigurno korača kroz gustu šumu, skidajući niske grane koje su mu na putu.
Približava se Meduzinoj pećini; kroz telo mu puca adrenalin. Veruje da će biti ta osoba koja će ubiti monstruma kamenog srca.
Kada je konačno došao do mračne pećine, tiho je krenuo da se šunja po kamenom tlu, pokušavajući da ne napravi ni jedan šum. Dok je bio na bliskoj distanci, iznenada je stao na suvu grančicu; zmije na Meduzinoj glavi su se promlješkale, ali nisu izazvale nikakavu galamu.… [ČITAJ DALJE]

Jana Medojević – Žurba

Kafa je jedna divna stvar; pomaže čoveku da se razbudi, kao ja sada, jer sam popila pet šolji, i znam da to nije zdravo, uopšte nije, i to smo učili u školi, u školu koju me je mama naterala da idem, i zbog te škole sam išla na sumoran fakultet, i zbog tog sumornog fakulteta idem na sumoran posao; mada sve to sada i nije toliko bitno, jer sam u knjižari; u divnoj knjižari u kojoj prodaju divne knjige, koje ja znam da nikad neću pročitati, jer nemam vremena; ustvari, ja nikad nemam vremena, ali to sad i nije toliko bitno jer uzimam ljubičastu knjigu, koja je o svetu gde su zmajevi na vrhu društvene lestvice, pa uzimam drugu, zeleno-žutu, koja je o izgubljenoj princezi, i idem na kasu, na kojoj mi radnica bledog lica i plavih očiju daje kesu sa knjigama i jedav lep osmeh, i ja joj uzvraćam osmeh, znajući da će knjige verovatno skupljati prašinu kao i ostalih 39, poređanih uza zidove moje dnevne sobe, tako da me pozdravljaju kad god idem negde, i poređane su po boji, tako da stan ima malo više boje, i ove dve će dodati malo šarenosti; nakon knjižare se ide na posao, tačno dve i po ulice dalje, u ogromnu zgradu sa puno staklenih zidova, kao one koje imaju portira na ulazu, jednog lepog mladića sa pegicama koji mi se uvek nasmeje sa zubima, kao one zgrade koje imaju gomilu čudnih terasa sa strane; ulazim u zgradu i penjem se na 15.
[ČITAJ DALJE]

Jana Medojević – Hemikalije

Uzimanje VRLO opasnih hemikalija sa tvojim dečkom od osam meseci nije najbolja ideja. Posebno ako ih uzimate od Veća.

Andreas je trčao ispred mene, u rukama držeći čudnu zelenkastu tečnost u debeloj boci. Njegova plava kosa je išla levo-desno uz svaki pokret njegovih nogu. Trčeći, dugo sam gledala skakutavost njegove kose dok Veće nije shvatilo da su im hemikalije nestale. Alarmi su se uključili, zvona zvonila, a električna žica se upalila.[ČITAJ DALJE]