Isidora Ignjatov – Haiku (Beskuće/Hiraeth i Krug)

Beskuće/Hiraeth

I

nisam gde žudim

i gde je moje srce

već sam daleko

II

tražim to mesto

iz sna davnog, lažljivog

duša me boli

III

molim te dođi

nema me i tišina

probošće me tad

IV

još jedno jutro

žarko sunce me prži

majko spasi me

V

i još jedna noć

ugušiču se u se’

dođi po mene

VI

I opet zora

srce će mi prepući

za tvojom zorom

Krug

I

straha i bola

iznova i iznova

opet ista bol

 

II

okrutno je to

iznova i iznova

gledati tebe

 

III

osećaj kružnog

iznova i iznova

svaki put manje

 

IV

strašna sudba ta,

iznova i iznova

gušenje u me’

 

V

zauvek iza

iznova i iznova

napred i unazad

 … [ČITAJ DALJE]

Isidora Ignjatov – Boje

Ružičasta sumaglica mešala se i presijavala u tvojim plavim očima. Ruke su ti bile ispružene, hladne, i vukla si me negde. Negde daleko. Hodale smo i tvoj osmeh terao me je da te pratim. Krajevi su se menjali i mešali u jednu gomilu sasvim nejasnih oblika i svi su oni bledeli spram tvoje lepote. Odjednom belina me je zaslepela.

***

Bljesak beline prelomio se u sivilo.… [ČITAJ DALJE]

Isidora Ignjatov – Hidra

Rođena sam u jeku bitke. Dosta tihe bitke, ali i dalje bitke. Ili je to možda bio megdan? Ne znam kako ta čudovišta nazivaju ovo što je on radio. Oštar miris moje i njena, tojest naše krvi, natapao je vazduh. On se razmahivao mačevima i strelama. Jedna od mojih mnogih sestara besno je siknula ka njemu braneći jednu od mlađih. U očima sam joj videla pre svega strah, briga za mlađe glavice.… [ČITAJ DALJE]

Isidora Ignjatov – Posmatranje i prolaznost

Hladno je. I duboko. I mokro. Ne prija mi. Crnilo me guta, proždire. Ježim se. Boli me. Preteško mi je da udahnem. Crnilo mi polako, ali sigurno otežava da živim. Možda je tako bolje, ali to ne znači da manje boli. Suviše je mračno. Zašto je toliko mračno? Gde je belo na kraju?  Gde si ti? Gde je sve? Suviše je crno. Opet sam progutana. Sve se ponavlja.… [ČITAJ DALJE]

Isidora Ignjatov – Crveno

Цепање коже под тупом оштрицом ножа запарало ми је уши. Не знам одакле ми тај нож, мада с обзиром да се налазимо у кухињи не бих требало толико да будем изненађења. Звукови и светлост су се мешали у чудној призми замагљености. Неспретна рука наслепо је почела да набада особу испред мене. Сувише ми се уносила у лице, сувише ме је њена појава гушила. Иако нисам још била ни дотакнута гушила сам се као да изнова и изнова пролазим кроз процес дављења.… [ČITAJ DALJE]