Lenka Grković – Nakon pogubljenja jelena

Hladni dlanovi

Prekriju oči

Bratu Andrijašu

 

Vila znana drska

Probudi ga iz sveta jave

 

Naspram njega stoji majka

Ne primeti ga

No se obartila kraljevičkom junaku

„Čija se krv sliva iz tvoje sablje?“

 

Pozlaćeni heroj

Sad sramnog lica

Ispriča o tihom jelenu

Sa sudbinom zlatne oštrice

 

Majka se zamisli zbunjeno

Čim oseti bol svog sina

I njoj ne bude lako podići glavu

 

„A reci mi, gde li je drugi plemeniti brat?“

 

I to joj kroz zube

Sa teškim pauzama

Prizna

O devojci iz tuđe zemlje

O vinu tuđem

Koji zavede drugog brata

 

 

Razumela je

Celu priču

Pa na kolenima zajeca

 

„Omračio si sebe,

Dragi sine!… [ČITAJ DALJE]

Исидора Игњатов – Стрпљење и остале преваре

Пажљиво сам чекала своју следећу жртву. Гладна сам и нервозна од чекања на Сунцу. Кад ће више неко створењце више наићи? Мислим да бих сад могала да поједем и блатњаву мангулицу. Одједном, чула сам копот коња и осетио мирис свеже крви.
Коначо, коначно, хвала небу!
Пажљиво сам се сконцетрисала на свој изглед. Дугачка сива коса разлила се у зелену забокречину, а моје очи добиле су изглед пенушавих површинских мехурића.… [ČITAJ DALJE]

Jovana Veličković – Smrt Kraljevića Marka

„Pruži ruku, Novače kovaču, pruži ruku-da ti sablju platim!“
I jeste. Pružio je ruku, misleći da je bezbedan sa junakom kao što je Marko, jer su ljudi govorili da je, ma koliko silan, takođe skroman i iskren. Kad ga je pitao da li je ikad napravio bolju sablju, Novak je iskreno odgovorio-samo jednom, bolju sablju za boljeg junaka. To je Marka duboko uvredilo, i kad je Novak ispružio ruku, Marko je zamahnuo svojim novim oružjem.… [ČITAJ DALJE]

Jelena Vukić – Mrzim očevu stranu porodice, glava druga: Pazi da ne pokupiš kugu u supermarketu

„Ali ja ne želim da uradim to!“ vikao sam.
„Vukašine, saslušaj me, molim te, sine ljubi te majka“ mama me vukla za ruku.
„Ali mama…“ okrenuo sam se i stavio joj ruke na ramena.
Moja mama je bila sitna žena, nešto niža od mene, bledih obraza i tamne duge kose.
„Šta ako umrem“ gledao sam je zabrinuto, a ona je sam ćutala, „šta ako..umrem samo…i više me ne bude…i ti ostaneš sama?“
„Vule, sine majkin, slušaj…moram da ti objasnim nešto…sedi, sedi..“ drhtavim rukama me pogurala i seli smo za trpezarijski sto.… [ČITAJ DALJE]

Una Nikolić – Marko Kraljević i prevarant

Marko se pripremao za svoj narednih pohod gozbom. Jer kako to drugačije rade ljudi? Sedeo je za stolom sa prijateljima, poznanicima, i ispijao vino. Možda malo previše vina? Na čelu stola se pojavio jedan stari čovek u odelu vojnika. Marko je odskočio od stola.

,,Ko si, za boga miloga, sad pa ti?”, uznemireno je rekao.

,,Ja sam Perun, vrhovni bog, bog neba, gromovnik”, odgovorio je neznanac.… [ČITAJ DALJE]

Jana Medojević – 40 dana

Bilo je malo čudno kada sam video svoje labavo telo u krevetu. Pljuvačka mi je curila kroz otvorena usta koja su do sad hrkala, ruke su mi bile razbacane, a noge k’o da su slomljene. I tako sam stajao (lebdio?) jedno pola sata, dok nisam čuo kukurikanje pevca, i shvatio da sam preminuo
Uvek sam se pitao kako je to biti „vetar“. Mene je lično nervirao, ali je moju kmezavu ženu, Nevenu, fascinirao.… [ČITAJ DALJE]

Јovana Veličković – Danteov (lični) pakao

Sedeo je na travi, držeći se za glavu i pokušavajući da razume nelogične rečenice koje je stvorenje izbacivalo iz sebe od kad se osvestio. Ubeđen je ili da halucinira ili da sanja, jer ništa što je storenje govorilo nije bilo povezano. Vergilije? Došao po njega? Da izađe na pravi put?

„Odlazi od mene, đavolje stvorenje!“ viknuo je, u pokušaju da shvati da li sanja. Biće je samo uzdahnulo, pucnulo prstima i umesto antopomorfizovane ptice, pred njim se pojavio čovek.… [ČITAJ DALJE]

Исидора Игњатов – Дует утвара

Дубоко је удахнуо и затворио очи. Око њега тумарало је на хиљаде духова, гладних, жедних, жељних освете. Крви, зноја, адреналина. Он ће им то пружити.

„Нека се твој нож распрсне и сломи.“

„Нека се твој нож распрсне и сломи!“

Чани је већ кренула да га брани када је у њему је одједном контролу преузео високи плавушан правог носа и одгурнуо је.

„Мораш бити брз иначе ће убити твоју љубав, као што су мени.… [ČITAJ DALJE]

Una Nikolić – Pisci i teroristi

„Dazai stigla je dojava da su Dostojevski i Gogolj viđeni u gradu“, rekao je Kunikida.

“Samo tako slobodno šetaju? Pa valjda znaju da su traženi kriminalci”, dobacio je Ranpo.

“E pa, neće se izvući ovaj put. Naći ću ih”, Dazai je delovao veoma samouvereno dok Kunikida opet nije pokvario raspoloženje svojim negativnim stavom.

“Ili je ovo samo još jedan od njihovih planova”, rekao je.

Svakako Dazai je bio siguran u svoje sposobnosti i izašao iz Agencije.… [ČITAJ DALJE]

Jelena Vukić – Čovek po imenu Uve i dečak koji je izgubio ovcu

Tog dana je Uve krenuo u super market kako bi obavio nedeljnu kupovinu. Bilo je suvo i hladno. Nakon što je kupio sve što mu je bilo potrebno, dva puta se posvađao u radnji i sedam puta oštrim, hladnim pogledom prostreljao zaposlene, uputio se ka svom Sabu. Skrenuvši ka parkingu ispred njega se stvorio mali dečak, plave kose, ne viši od 160 cm, sa velikim šalom koji se vukao u barici za njim.… [ČITAJ DALJE]