Marko Adžić: LOCUS AMOENUS

marklpo

Lana je jednog večera snenog,
Opustivši kapke njezine sasvim,
Cročila u zelen-dvor od cveća mednog,
Ukrašen voćem i kamenjem dragim,
Skupa sa Smeškom, plišankom malim.

Av, ava-av, av, av“, veselo će Smeško.
Moj drugar nežni, po trbi bi s’ češko.“
Obigravši zemlju snova popreko i uzduž,
Evo, sav zadihan, pojavi se snodrž-puž.
No, drugari mili, veliki i „mavi“,
Uživajte u vremenu dok niste u zbilji
Snevati je milina, al’ zora s’ brzo javi.“

Post Scriptum Напомена читаоцу – слово (графему) „с“ у речи „сročiti“ при читању изговарајте као глас (фонему) „к“, како би се иста и изговарала у изразу „Locus amoenus“.[ČITAJ DALJE]

Исидора Здравковић: С ОНЕ СТРАНЕ СТВАРНОСТИ

isidora

Да ли је чобек способан да открије оно што је „с оне стране стварности“? Или му то остаје заувек недокучиво. Оно што је сигурно – у том процесу самоћа је неминовна. Клизав, нераван пут који треба прећи испреплетан је сумњом – шта је на крају? И… Да ли до краја дођу они коју су се водили снагом тела и сплеткама или они који су се водили умом и добротом.[ČITAJ DALJE]

Ana-Marija Radosavljević: DEVOJKA SA GITAROM

ANAMARIJA

Devojka je sedela na kauču, sa svojom crnom gitarom u rukama, pokušavajući da otpeva pesmu. Ili da je napiše. Tako nešto. Prsti su joj igrali preko žica koje su se usecale u njene jagodice. Pokušava je da pronađe pravu melodiju za ono što je osećala. C joj se činilo suviše običnim, dok je G zvučalo isuviše veselo. F je bio dobar zvuk, ali još uvek se mučila sa „pravom“ verzijom.[ČITAJ DALJE]

Lena Popović: Draga Feni

16359219_1412850445406041_134299296_n

 

Draga Feni,

Sve izgubljeno se može ponovo naći,

Osim svetlog vremena

A prolaznosti svega ne mogu izmaći,

Ni jedna sekunda nije od kamena.

 

Pepeo želja, ljubavi i straha pada,

Vatra sada gori anemično

I u meni umire i ta nada

Da ću za sobom ostaviti nešto večno.

 

Gradim zidove oko sebe

Plamenovi bez vetra duže vijore

Možda bi trebala postaviti ogledalo,

Da vidim zapravo kako snažno gore.[ČITAJ DALJE]

Лена Малешев: Непознати људи

16358965_1306226359424097_2139504299_n

„Непозната породица, шездесете године 19. века, Нови Сад“

Шеташ по галерији, гледаш слике бог зна којих људи и мислиш „Да, жене су тада чешће носиле шешире“ или „Интересантна мода је била тада“ можда ћеш видети и неког ко чудно изгледа па ћеш помислити „Која ругоба!“

Хајде, сада покушај да се сетиш неке своје успомене овековечене на фотографији. Прозор у прошлост, зар не? Навру ти сећања и емоције и чуваш ту слику као очи у глави.[ČITAJ DALJE]

Marija Džida: RASKRSNICA

novisad

„Raskrsnica je površina na kojoj se ukrštaju i spajaju dva ili više puta kao i šira saobraćajna površina, ona obuhvata i pešačke prelaze i biciklističke staze.“, glasi definicija raskrsnice. Ali da li je to samo površina na kojoj se putevi spajaju? Ili je ipak nešto više, nešto dublje? Raskrsnica, svakako nije samo obična površina, to je mesto gde se mimoiđu, sretnu, spoje, ukrste ili rastane na stotine duša u samo jednom danu.[ČITAJ DALJE]

Andrea Savić: NE GLEDAJ DOLE

Ne gledaj dole (foto)

Ovaj život je šou,
Ovaj cirkus, ova žica i ti i ja

To je danas, to je sutra i tako do beskraja

Prva lekcija hoda po žici kaže ,,Ne gledaj dole’’
I nikad i nisam, od prvog dana, samo sam gledala korake tvoje
Pratila te misleći da ti znaš šta radiš,
Jer tvoj pogled vazda je prav, ti tako smelo gaziš

A ti i ja plešemo nad istim ponorom iz dana u dan
Nogu pred nogu s kraja na kraj
Kad je loše ti ne daš da klonem, ti si oduvek podsticaj
S tobom je život doživljaj, ti si osmeh, topla reč i smiraj

Ali vreme odmiče, godina jedna za drugom
I mada to ne želim, istinu uviđam s tugom
Tvoj smeli korak sve više posustaje
A nekada prav pogled, gubi se i nestaje
Dok s užasom gledam osobu što preda mnom postaje
Neko drugi, ljuštura prazna, senka onog od pre

A onda, jednog dana, tokom predstave nove
Primetim kako kraičkom oka potajno gledaš dole
I shvatam, ti se ne bojiš pada, tebe, ustvari, ambis zove

Odjednom me ophrvaju beznađe, tuga i strava
I proključa u meni sebični bes: Ne želim da ostanem sama![ČITAJ DALJE]

Dejan Draginčić: PLOVE SANTE LEDA

dejan

I tako sunčevi zraci prodiru kroz oblake sive, a most ka proleću je u mom vidu. Ti zraci će uskoro pokriti ulice i trotoare stare i dati im boju novine. Napustiću ovu obalu reke, kao i sneg i led što će napustiti ovaj grad, a na drugoj strani ću se radovati kiši i suncu i zelenoj travi.

Stajajući pored mosta, ja gledam kako plove sante leda u reci.[ČITAJ DALJE]

Andrej Petrik: LJUDI SU BILI DOBRI I POSLUŠNI

IMAG0806

Ljudi su bili dobri i poslušni,sve dok se ja nisam pojavio sa svojim idejama i principima.On svu krivicu prebacuje na mene,govreći da sam ih prevario mojim rečima ili im obećao nešto što samo on može.Ali ono što niko ne shvata je da svi u sebi imaju klicu nekog poroka koji ih uvek dovede do mene.Moj posao je samo da ih probudim I pratim radnju.Sad svi mislite “pa to je lako, zar ne?E pa grešite!Znate li koliko vremena bacim na vas?Ne,pa naravno kad sam postao toliko dobar da sam bukvalno nevidljiv za većinu (osim za neke).Vidite, te klice su u početku veoma slabe,I treba ih zalivati I hraniti,sve dok ne mogu same sebe da održavaju.Tu ima velikih varijacija u zavisnosti od osobe do osobe.Ako je osoba religiozna ili dobra trebaće mi više vremena,dok kod korumpiranih mnogo je kraće.I ja to gledam I samo vas čekam .A onda kada ih pobedite(da I to se dešava),moj je posao da čistim ono što sam ja uradio,po dogovoru sa Njim.I čekam sledeću metu.A ko mi daje mete?Taj vaš “zaštitnik”.On je osoba kojoj sve brzo dosadi,I takođe voli da se igra sa vama, čak vise I od mene.Daje vam testove-mene,samo radi njegove zabave.On se ponaša kao onaj,kojega vi zovete papa.Glumi sveca,a zapravo je sav mračan I surov.Dobro on je malo manje,jer on je ipak On.Sad se verovatno pitate kad je to sve krenulo.To je bilo još davno kada vas je bilo samo dvoje.Verovatno već znate o čemu pričam,ali sad ćete da čujete moju verziju.Bio sam drugi po komandi među anđelima u to doba,I Njegov lični sluga.Onaj dan kad je isterao Adam I Evu zbog mene I ”moje” jabuke, je bio jedan od tih dana.On mi je rekao da ih pokušam prevariti I pošto sam uspeo da ne bi on ispao loš,mene je za sve okrivio I moju uobraženost.I tako dolazimo do današnjice gde me svi sem mojih vernih slugu služe I vole,mada se I to menja otkad sam uveo fiksirano radno vreme da bi uveo red,jer ona anarhija ne bi funkcionisala za sve veću gomilu klijenata za testiranje.Još mi samo fali to,tako da vas molim da ga što vise hvalite,jer se čak I ja davim u poslu I ne mogu izaći iz ovog kruga patnje koji sam stvorio,te vas skromno molim da mi pomognete tako što ćete ovaj zahtev ispunjavati.[ČITAJ DALJE]

Aleksandra Vukčević: PARFEMSKI ZMAJ

WhatsApp Image 2017-01-27 at 00.54.32 (1)

Ispričaću vam jednu sasvim istinitu priču iz mog najranijeg detinjstva…

Sve je počelo kada je moja mama dobila parfem čija je bočica neodoljivo podsećala na zlatno jaje, što je mene oduševilo. Satima sam posmatrala sjajnu površinu koja je reflektovala moj lik.

Jednog dana, zlatno jaje je proizvelo čudan zvuk. U početku sam se uplašila, ali vrlo brzo sam shvatila da će se odatle uskoro nešto izleći i zato se oglašava.[ČITAJ DALJE]