Nemanja Maletin: Mesecu – Povest jedne opsesije

Svemir… prepun je čuda. Mogu satima da gledam u nebo. Toliko je mnogo zvezda, toliko mnogo tajni. A samo jedna zvezda ima poseban značaj za mene. Samo nju čekam, samo njoj se nadam. Svako veče, svaki tren. Poslušajte moju priču. Na početku vremena iz haosa, rodio se izuzetak. Jedna od najvećih tajni svemira…

Dolazim sa jednog pustog i sumornog mesta. Potpuno sivog, a ja bela lepota.… [ČITAJ DALJE]

Pavla Banjac: Gitara

Узми ме, док пред тобом

непомична и нага стојим

Узми, или поведи са собом

и оживи, поново, прстима својима

 

Упиј у мене, немоћ, и глад

сав печал, све своје боли

Тихо, као ономад, млад

у крхко их, тело моје, утоли, а тад;

 

Пусти да певам, све што ћутиш

све страхове твоје, оно што дрхтиш, што слутиш…

Пусти, да љубоморном тишину правимо

док желимо, на глас, да исправимо, заборавимо…

 

И пусти…сахрани у мени

уздах сваки што се речи боји,

буру сваку што, иза њега, стоји

Сад, док још – овде, безвремени, затечени…

 

А онда, кад ти жице ове

у прсте, већ предубоко, зађу,

Кад те, друго неко, тело дозове

кад те препозна, к’о и ја, у безнађу – иди.… [ČITAJ DALJE]

Marko Marković: Bicikl

U krug, u krug, okreću se moji točkovi kad smo zajedno. Čim osetim da si se oslonila, onako kako samo ti znaš, ja poletim zanesen. Grlim put ispred sebe i sve što on donosi. Prijanjam se za svako udubljenje, svaku šaru i svako ispupčenje kuda god da idemo. Neuporediv sa bilo kojim osećajem, stalno ga se prisećam i prizivam.

Ali znam da nećeš uvek moći da budeš tu.… [ČITAJ DALJE]

Nina Čegar: Za tvoje dobro

 

Polako sviće, ali i dalje se kroz polumrak probijaju zraci ulične rasvete. Grad je neobično krcat ovog maglovitog jutra. Kroz tu gužvu, pritom gledajući u mene, probija se sredovečna gospođa i prilazi X-u:

–          Vi ste krenuli kod nas? Čekamo da nam isporuče ta vrata već tri dana!

X joj je odgovorio odrično, međutim, nije ni stigao da završi rečenicu, a žena je već bila otišla kada nije dobila odgovor kom se nadala.… [ČITAJ DALJE]

Mateja Ninković: Muzika kakvu ne znaš

Voli me. Poštuj me. Razumi me. To je sve što mi treba da bi moje postojanje i svrha opstali. Uživaj u meni, topi se u mojim opojnim mirisima i zvucima koji se u tebi  razlivaju. Zaroni u moje more, jer sam ja beskonačna i bezopasna. Prolij po meni svoje suze, pusti svoj bes da poprimi moje mirne boje i baci na mene svoje breme da ga večno zapljuskujem i razaram.… [ČITAJ DALJE]

Jovana Kalaba: Stvaranje sveta / Otiče

Stvaranje sveta
Iz ugla ovog Papira

Uzima me. Pomalo besno i uplakano, ali gordo, počinje penkalom i suzama da oslikava po meni one čudne znakove u vidu slova. Više nismo „Tabula rasa“, ni ona, ni ja. Moja belina postaje mrlja. Ja sa njom odrastam i srastam…

Prosipa po meni misli. Svako bi pomislio da u glavi nosi oluju. Pod njenim penkalom sam kao more koje obuzima bura.… [ČITAJ DALJE]

Aleksa Kovač: Špil

 

Došao sam ovde u džepu jednog mladića, deteta, zapravo, od osamnaest, možda devetnaest godina.  Prethodno sam bio u vlasništvu njegovog starijeg brata koji me je kupio na jednom vašaru pre nekih sedam godina.

Dobro me je čuvao za tih sedam godina. Osim par okrznutih ćoškova i žute boje koju vreme donosi svakom papiru, sve karte su bile na broju. Često me je koristio u raznim igrama sa svojim prijateljima.… [ČITAJ DALJE]

Aleksandra Franciska Boos: Ogledalo života

Gledao sam kako se menjaš, kako odrastaš. Preda mnom ti majka plela  kike, u meni si ugledala prve neuspele pokušaje šminkanja, ali  preda mnom si stajala i suze ronila ,pitajući me:  ,,Zašto me ponovo slamaju? Ne mogu više.„ A ja nisam znao šta da ti odgovorim, samo sam ti suze mogao obrisati. Gledala si sebi u meni. Znamo oboje da sam tvoj odraz,tvoja druga polovina i tada sam svatio šta da ti kažem.… [ČITAJ DALJE]

Лена Малешев: Део имагинарног дијалога из још недовршене и незапочете имагинране драме

(наслоњени у зид, један наспрам другог, праве се да се сунчају)

М: Дали су ми још једну шансу да се поправим, да будем послушан. Рекли су да су уважили моју молбу и да смртне казне неће бити. Засад.

К: Али ти јеси послушан.

М: А као да је битно.

K: Мени исто, рекли су да ће паузирати процес до даљњег.

M: Који процес?

K: Мој процес.… [ČITAJ DALJE]

Jovana Lovre: Nikad pročitana

Stojim ovde već duže vreme, sama. Oko mene gomila, ali opet, sama. Vidim te kako listaš stranice i čitaš priče nekog drugog ali nikada nisam osetila toplinu tvojih prstiju na mojim koricama. Lažem, jesam onog dana kada se pojavilo nešto za čim sam oduvek čeznula. To si bio ti, uzeo si me i zaštitio. Tada sam osetila nešto što nisam nikad do sad ali tada sve kreće nizbrdo.… [ČITAJ DALJE]