Škola kreativnog pisanja blogova | Odsek za srpsku književnost FFUNS | 2023
Sedeo je na travi, držeći se za glavu i pokušavajući da razume nelogične rečenice koje je stvorenje izbacivalo iz sebe od kad se osvestio. Ubeđen je ili da halucinira ili da sanja, jer ništa što je storenje govorilo nije bilo povezano. Vergilije? Došao po njega? Da izađe na pravi put?
„Odlazi od mene, đavolje stvorenje!“ viknuo je, u pokušaju da shvati da li sanja. Biće je samo uzdahnulo, pucnulo prstima i umesto antopomorfizovane ptice, pred njim se pojavio čovek.… [ČITAJ DALJE]
Дубоко је удахнуо и затворио очи. Око њега тумарало је на хиљаде духова, гладних, жедних, жељних освете. Крви, зноја, адреналина. Он ће им то пружити.
„Нека се твој нож распрсне и сломи.“
„Нека се твој нож распрсне и сломи!“
Чани је већ кренула да га брани када је у њему је одједном контролу преузео високи плавушан правог носа и одгурнуо је.
„Мораш бити брз иначе ће убити твоју љубав, као што су мени.… [ČITAJ DALJE]
„Dazai stigla je dojava da su Dostojevski i Gogolj viđeni u gradu“, rekao je Kunikida.
“Samo tako slobodno šetaju? Pa valjda znaju da su traženi kriminalci”, dobacio je Ranpo.
“E pa, neće se izvući ovaj put. Naći ću ih”, Dazai je delovao veoma samouvereno dok Kunikida opet nije pokvario raspoloženje svojim negativnim stavom.
“Ili je ovo samo još jedan od njihovih planova”, rekao je.
Svakako Dazai je bio siguran u svoje sposobnosti i izašao iz Agencije.… [ČITAJ DALJE]
Tog dana je Uve krenuo u super market kako bi obavio nedeljnu kupovinu. Bilo je suvo i hladno. Nakon što je kupio sve što mu je bilo potrebno, dva puta se posvađao u radnji i sedam puta oštrim, hladnim pogledom prostreljao zaposlene, uputio se ka svom Sabu. Skrenuvši ka parkingu ispred njega se stvorio mali dečak, plave kose, ne viši od 160 cm, sa velikim šalom koji se vukao u barici za njim.… [ČITAJ DALJE]
Pratila sam te
Ljubavi moja
Kroz ceo život
Uvek okrenuta tebi
U svakom trenutku
Svako ubistvo
Moralo je tako biti
Jer je to tvoja volja
I gledala sam te
Dok je u tvojim očima
Rastao nemir
Pogled već viđenog
Opraštam ti na uvredama
Jer si to morao da uradiš
U ime slobode
Postao si rob
Bol koju si osećao
U nemilosrdnom maršu
Sam si se borio
Sa užasom ubijanja
Naš prvi poljubac
Bio je tvoj poslednji
Dok sam te držala
U tvojoj smrti
Ti nikad nisi bio
Blagosloveni spasilac
Neprijatelj čovečanstva
Samo nesrećna alatka, dragi moj
Od naših sećanja
Ostaće samo grob
Ispod drveta
Ostariću pored njega
U mom smrtnom času
Videću te ponovo
I ti ćeš ponovo obmotati
Šal oko mojih ramena
世界は 残酷 だけど 美しい… [ČITAJ DALJE]
Prvi deo
..Dobili smo dojavu sa lica mesta. Naime, sirotište izgradjeno pre dve godine je uništeno i razneseno u paramparčad. Svedoci obliveni strahom pominju ogromnu pticu, vanserijskih razmera kako se ni od kuda pojavila i raznela sirotište. Policija, zajedno sa detektivskom službom pokušavaju da razreše ovaj čudan fenomen. Nikakve informacije nisu potvrdjene za sada. Medju žrtvama na svu sreću, niko nije preminuo, medjutim 3 deteta, prošlo je sa manjim ogrebotinama i njihov vaspitač, zadobio je teže povrede na levoj nozi ali je u redu i ne preti mu nikakva veća opasnost.… [ČITAJ DALJE]
Pokušavao sam da se oduprem bledim rukama što me vuku u dubine ove pećine. Moram da odplivam odavde. Nisam još završio započeto. Još ima svetla, još uvek moram da uništim prokletu amajliju. Sve je potamnelo.
Kao te večeri.
Kad je užurbano, grubo pakovao prvo što bi dohvatio sa kreveta i turnuo u kofer gde je čuvao ploče iz blatokrvnog sveta.
Zašto sam rekao blatokrvnog? U životu nisam rekao blatokrvnog.… [ČITAJ DALJE]
Hladan februarski dan, jezivo leden vazduh prekrio je mali grad. Na termometrima je jedva izbijalo 4 stepena. Sve je tako sivo. Sve je tako pusto. Sve je tako…tužno.
Dečaci, iako oni nisu više bili dečaci, već momci, sedeli su na klupi, nedaleko od škole. Ta sumorna stara zgrada izgledala je neveselo, očajnički, napaćena, poput kakvog zatvora. Čak i drveće gubi boju. Ono jedva cveta i na proleće.… [ČITAJ DALJE]