Jovana Tanasić: Stilske vežbe

Ležala sam na krevetu i posmatrala sivilo kroz prozor.

„ Ideš li?“ , upitao me je.

„ Da..“, promrmljala sam i pospano se dovukla do njega. Obukla sam kaput, neravnomerno zakopčala dugmad i izašla za njim u hladno, vetrovito jutro. Dok sam pokušavala da popravim svoje gnezdo od kose, vukao me je ulicama kojim treba da idemo.

Levo, levo, pravo.

Puštala sam ga da me vodi putem koji svakako znam napamet.… [ČITAJ DALJE]

Lena Malešev: Stilske vežbe

BELEŠKA

Jutros kad sam se probudila bolela me je glava. Shvatila sam da to mora biti zato jer je mama ostavila otvoren prozor nad mojim krevetom. Iz denvnog boravka čula se komšinica kako sa mojom babom već peti put ove nedelje priča o predsedniku. Prevrnula sam očima.

OLFAKTIVNO

Tog jutra koje je mirisalo blatom i kišom probulila sam se u mirisu vanile, bolela me je glava koja smrdi na duvan.… [ČITAJ DALJE]

Jovana Lovre: Stilske vežbe

„Beleška“

Sasvim obično majsko jutro. Skuvala sam kafu i izašla napolje, želim ovaj dan da provedem na svežem vazduhu. Dok sam sedela tako na travi i pila kafu, odlučila sam da cu da prošetam psa. Šetali smo satima sve dok se nismo zaustavili pored neke oronule kuće koja mi je privukla pažnju. Zastali smo tu par minuta, osećala sam se nekako drugačije.

„Kolebanje“

Ne znam odakle da počnem.… [ČITAJ DALJE]

Ognjen Nedić: Stilske vežbe

BELEŠKA:

U sobi sedeći, slušajući. Čujem reči, jasno mi je već o čemu se radi. Predavanje je u toku, već neko vreme prisutan sam, ali samo fizički. Moj um je na drugoj planeti, u nekom drugom svetu. Potpuno odsutan. Usredsredjen na misterioznost koja me kopka već godinu dana. Šta to znači? 37487. Gledam ali ne znam. Spise neke vrste. Reči polako posustaju znači bliži se kraj.… [ČITAJ DALJE]

Sonja Jovičić: Stilske vežbe

BELEŠKA

Nedelja veče; čekam autobus za grad L iz grada T; vožnja traje 2h. Nakon sat vremena vožnje ženi koja sedi dva mesta desno iza mene javljeno da joj je najbolja drugarica umrla. Plač nepodnošljiv. Pored mene sedi čovek od pedesetak godina; drago mi je što je niži od mene i ne širi od mene jer kad je tesno ne mogu da posegnem u džep lako i osećam se klaustrofobično.… [ČITAJ DALJE]

DRUGI ZADATAK

Dragi Blogeramaši, nadamo se da ste uživali u nedeljnom druženju sa vašim predavačima! Naš poslednji čas prošao je u spontanom razgovoru i divnoj atmosferi u kojoj smo nastavili priču o tome šta znači biti originalan stvaralac, zašto su neki poznati pisci originalni i kakav je njihov odnos prema tradiciji, da li dobrog pisca čini dobra tema ili sposobnost da od svega napravi dobru temu, odnosno da vidi mnogo više i bolje od prosečnog posmatrača stvarnosti.… [ČITAJ DALJE]

Dorotea Stojšić: KAKO SAM PROVELA LETNJI RASPUST

Da li ste se ikada osećali užasno prevareno?
Kao kada okrenete drugu stranu kontrolnog pa shvatite da I tamo ima pitanja? Ja jesam.
Ova godina, tačnije, ovo leto nije trebalo biti takvo.
Trebalo je biti kraj. To je to. Uradila sam sve što sam ikada htela.
Našla sam svoj deo koji je falio.
Jedini problem je bio u tome sto je njegovo mesto vec bilo ispunjeno.[ČITAJ DALJE]

Jana Opačić: VEČERA („Kako sam proveo letnji raspust“)

Ušla je. Prepoznao sam je ni ne otvorivši oči. Bosim nogama tabana po stanu. Da ne znam da je to ona pomislio bi da je neki rmpadžija upao u stan. Koraci joj odzvanjaju po stanu, usklađena je sa sekundarom na zidnom satu. Oće li više obuti papuče. Ostavio sam ih još sinoć kod ulaznih vrata samo da bi ih obula kada dođe. Evo je prolazi. “ Papuče“, promrljao sam.[ČITAJ DALJE]

Petar Đurić: JESEN U MOJOJ ULICI

Posekli su bagrenjak. Onaj divni prolaz kroz granje i šiblje . U njemu su grančice činile tepih koji je pomagao hodanje u toku proleća, a stabla i grane su činili zidove tog tunela kroz drveće koje su zimi branili od vetra. Ove jeseni uskratili su mi to zadovoljstvo čisćenja mog dragog tunela, skupljanja smeća i bacanja na gomilu svega što mu ne pripada.

Svake godine bih sve što uspem da skupim na gomilu presabrao da vidim koliko je ova jesen donela čistoce nasem bagrenjaku.[ČITAJ DALJE]

Aleksandra Veljović: KAKO SAM PROVEO LETNJI RASPUST

„Šta si sjeo tu ka neka ženetina, daj pričuvaj mi stvari“

Ne znam koliko se već vozimo ali znam da jedva čekam da stignemo kući. Ponte Rosso se i ove godine isplatio. Ako sve bude išlo kako treba (a hoće), Boško i ja nećemo misliti o kiriji čitavih 10 meseci. Za ostale baš i ne mogu da garantujem. Nisu spavali otkako smo otkupili robu, nervozni su, napeti i ne miču se od svojih kofera.[ČITAJ DALJE]