Ja sam čovek koji sanja mnogo čudne snove. Ovaj mi je naročito zapao za oko pošto predstavlja samu srž i izvor mog stila pisanja. Smatram da, iako je samo san, u nekoj verziji mog života postoji scenario gde ovo nije samo običan san već cela kompenzacija osobi koja je započela u meni ovakav stil pisanja i način izražavanja. Ovu priču pišem u ime Nikolaja Vasiljeviča Gogolja, kao moje hvala njemu što je demonstrirao, ne samo meni, već i mnogim drugim piscima, kako se pišu priče u ovakvom maniru i kako zapravo treba da izgleda sveznajući pripovedač u jednom delu.… [ČITAJ DALJE]
Категорија: ZADACI
Jovana Veličković – Rimbaud
… Исидора Игњатов – Питање изнутрица
Човек. Човек је, по тачној дефиницији, живо биће које има високо развијен мозак способан за мисаоно размишљање, говор, решавање проблема, самопосматрање и слично. Човек се састоји од неизбројивог броја ћелија, седамдесет осам органа, око седам трилиона нерава, двеста шест костију и негде око пет литара крви. Све је то опипљиво, проверљиво и изнад свега поуздано.
Добро сам познавао простор у ком сам се налазио. Мрак, шума, мало даље река.… [ČITAJ DALJE]
Una Nikolić – Demon
Ja sam pravda. Sve što smatram zlim je zlo. Otarasiću se svake osobe koja mi ne odgovara. Imam savršen plan za pročišćenje sveta, na dobrom sam putu da ga ostvarim. Jedino me ona nezrela banda sputava, nekako stalno izbegnu moj udar. To je sve zbog onog odvratnog nečoveka. Uvek pokušava da mi stane na put! I uvek izbegne smrt! Toliko je patetičan da ga ni smrt ne želi!… [ČITAJ DALJE]
Jelena Vukić – Bijeli kamen Gore Černe
Vrijeme dođe da se rastaju
duša i tijelo što jedno bijaše.
Kad iziđe vladika Njegošu
pred bijele kamene dvore,
a za njim vikaše đaci s kule
“Oj, vladiko, đe se uputi,
u zla trena, zla kob koluta
Oko zlatna srca tvoja”
A veli vladika s kamena puta
“Teško onom ko tuđu brigu brine
ta svoje odbrinuti neće”
Čuše đaci, pa se vraćaju u kule,
a Njegoš put pred sobom nastavi.… [ČITAJ DALJE]
Lenka Grković – Nakon pogubljenja jelena
Hladni dlanovi
Prekriju oči
Bratu Andrijašu
Vila znana drska
Probudi ga iz sveta jave
Naspram njega stoji majka
Ne primeti ga
No se obartila kraljevičkom junaku
„Čija se krv sliva iz tvoje sablje?“
Pozlaćeni heroj
Sad sramnog lica
Ispriča o tihom jelenu
Sa sudbinom zlatne oštrice
Majka se zamisli zbunjeno
Čim oseti bol svog sina
I njoj ne bude lako podići glavu
„A reci mi, gde li je drugi plemeniti brat?“
I to joj kroz zube
Sa teškim pauzama
Prizna
O devojci iz tuđe zemlje
O vinu tuđem
Koji zavede drugog brata
Razumela je
Celu priču
Pa na kolenima zajeca
„Omračio si sebe,
Dragi sine!… [ČITAJ DALJE]
Исидора Игњатов – Стрпљење и остале преваре
Пажљиво сам чекала своју следећу жртву. Гладна сам и нервозна од чекања на Сунцу. Кад ће више неко створењце више наићи? Мислим да бих сад могала да поједем и блатњаву мангулицу. Одједном, чула сам копот коња и осетио мирис свеже крви.
Коначо, коначно, хвала небу!
Пажљиво сам се сконцетрисала на свој изглед. Дугачка сива коса разлила се у зелену забокречину, а моје очи добиле су изглед пенушавих површинских мехурића.… [ČITAJ DALJE]
Jovana Veličković – Smrt Kraljevića Marka
„Pruži ruku, Novače kovaču, pruži ruku-da ti sablju platim!“
I jeste. Pružio je ruku, misleći da je bezbedan sa junakom kao što je Marko, jer su ljudi govorili da je, ma koliko silan, takođe skroman i iskren. Kad ga je pitao da li je ikad napravio bolju sablju, Novak je iskreno odgovorio-samo jednom, bolju sablju za boljeg junaka. To je Marka duboko uvredilo, i kad je Novak ispružio ruku, Marko je zamahnuo svojim novim oružjem.… [ČITAJ DALJE]
Jelena Vukić – Mrzim očevu stranu porodice, glava druga: Pazi da ne pokupiš kugu u supermarketu
„Ali ja ne želim da uradim to!“ vikao sam.
„Vukašine, saslušaj me, molim te, sine ljubi te majka“ mama me vukla za ruku.
„Ali mama…“ okrenuo sam se i stavio joj ruke na ramena.
Moja mama je bila sitna žena, nešto niža od mene, bledih obraza i tamne duge kose.
„Šta ako umrem“ gledao sam je zabrinuto, a ona je sam ćutala, „šta ako..umrem samo…i više me ne bude…i ti ostaneš sama?“
„Vule, sine majkin, slušaj…moram da ti objasnim nešto…sedi, sedi..“ drhtavim rukama me pogurala i seli smo za trpezarijski sto.… [ČITAJ DALJE]
Una Nikolić – Marko Kraljević i prevarant
Marko se pripremao za svoj narednih pohod gozbom. Jer kako to drugačije rade ljudi? Sedeo je za stolom sa prijateljima, poznanicima, i ispijao vino. Možda malo previše vina? Na čelu stola se pojavio jedan stari čovek u odelu vojnika. Marko je odskočio od stola.
,,Ko si, za boga miloga, sad pa ti?”, uznemireno je rekao.
,,Ja sam Perun, vrhovni bog, bog neba, gromovnik”, odgovorio je neznanac.… [ČITAJ DALJE]