Зазвонио је будилник, по ко зна који пут,можда четврти нисам сигурна јер када сам бацила поглед на сат већ је било пола осам,што значи да ми је остало још неких двадесетак минута да се спремим за посао, јер наравно борба са мојом лењости и самим минималним десетоминутним излежавањем није престала након основне школе,као што сам мислила. Увек се двоумим да ли да се истуширам пре базена јер ћу свакако морати да сперем хлор са себе,а и у последњих пар дана сам начула неко необично гребање да ли у зидовима или неким цевима не знам, али сам сигурна да нечега има,где, можда у мојој глави, али се надам да ме слух није издао у двадесет и шестој години.Нема везе, после ћу се опрати.Од силног размишљању о једном туширању прошло је седам минута,дивно. На брзину,презалогајим нешто,спакујем се и трчим на аутобус. Не би мој ужурбани дан био прави без поздрава мог новог комшије Данила,који ми се сваки пут смеје и преко ограде виче „Иконија, а врата да закључаш”. Закључавам врата и погледам на свој смарт воч на ком пише да имам јос минут до аутобуса и нигде без пулса сто тридесет. Машем возачу да ме сачека,улазим у аутобус и седам, стављам слушалице и на телефону упалим „flow” и чујем фамозни почетак песме „Април у Београду” и тако седим и фантазирам уз Чолине виолине и запитам се који је заправо месец,погледам у телефон и стварно је Април што значи да је време за уређивање баште у задњем дворишту и самог поспремања по кући. Ако ништа,можда сазнам какви ми духови живе у зидовима. Из градског превоза се упућујем ка базенима где ме као добродошлицу, интезивни мирис хлора обгрли на пола километра.На путу ка свлачионици сам увек могла да очекујем комплименте од деце коју тренирам или од непожељних чувара. Да се разумемо, деца су ми слаба тачка и увек ме запиткују и пипају моју дугу црну коврџаву косу и никако не може да се заобиђе њихово дивљење мојим зеленим јарким очима. Пресвукла сам се и скинула сав накит,успут и моју омиљену бисерну огрлицу која је поклон од моје баке. Након што сам завршила са тренингом,запутила сам се право ка кући на туширање. Ушла сам у кућу и завршила сам шта сам имала, те сам отишла до своје собе где сам кроз прозор запазила Данила како чита књигу „Мали принц”. Добацила сам му „Хеј, шта си закључио, шта ли је, шешир или змија која је појела слона?”. Насмејао се и окренуо ка прозору и рекао ми кроз саркастичан осмех како сам веома шармантна особа.Док смо ћаскали са прозора на прозо, његова црна мачка Љубица је прошетала кроз његову собу и по обичају моје сујеверности, одмах сам закорачила два корака у назад, нисам љубитељ Љубице. Данило ми се по навици подсмевао. У тренутку кад смо обоје заћутали,поново сам начула гребање. Питала сам га да ли он може да ми помогне поводом чудних звукова у кући. Све смо прегледали сатима, сем једног места, а то је вентилација у купатилу. Отворили смо поклопац и није било ничега све док нисам погледала у Данила и вриснула, јер је имао нешто на глави.Он је из панике почео да виче и да ме запиткује шта је, а ја сам му „сасвим смирено” мало јачим тоном рекла „Миш!”. Обоје тако узрујани нисмо знали шта да радимо након што је миш негде изненада побегао. Одувек су ми родитељи причали да је миш зло у кући и ја сам одувек стојала иза тога али нисам знала како да се решим истог тог зла, све док Љубица кроз прозор није ускочила у моју собу и својим елегантним ходом и подигнутом њушком улила последњу наду у читаву ову збрку. Пустили смо је да сама хара по кући и тражи свој плен. Међутим Данилу је било чудно како ми немирно сујевере није прорадило у телу, те сам му рекла „Заувек си одговоран за оно што си припитомио” што значи да сам одговорна за ово мало чудовиште док га Љубица не доврши.Коначно смо зачули звонце са огрлице како нам се приближава и видели поносну мачку која је победила миша. Захвалила сам се Данилу,а и Љубици и била пресрећна јер тог зла и гребања више нема али и да се појави поново, све док има мишева имаће и мачака.
Иконија је Пандора
Данило је Епиметеј
Зид представља пандорину кутију
Миш представља све лоше што је изашло из кутије
Мачка Љубива представља наду (које се плашимо) која је последња изашла из кутије и победила све лоше
Published by