Škola kreativnog pisanja blogova | Odsek za srpsku književnost FFUNS | 2024
Било је готово. Бакље су се палиле ради прославе, а не одбране. Мир је коначно дошао и на наша врата.
Поред мира, пред зидинама нашег града указала се огромна прилика, за живота нисам видео тако нешто.
Гомила раскомаданог дрвећа у равни са нашим несаломивим зидинама њихала се претеће или пријатељски, сад пак није ни важно. Ова хрпа сачињена од невешто али чврсто скрпљеник дасака заузела је форму онога што чини се може бити само Посејдонов дар- коња.… [ČITAJ DALJE]
Zašto si me poslao da joj prenesem?! Upropašćena sam, zbog tebe. Na drugi kraj kontinenta sam otišla zbog tebe
Zgrabila me je u naručje, ushićena da me vidi. Ponosila sam se svojom svrhom. Ali čim sam izrecitovala tvoj monolog (od slovca do slovca), ne verejući u moje reči, zadrhtala je, pala na kolena i briznula u plač. Stegla me je, čvrsto, skoro da me zaboli kao što nju boli.… [ČITAJ DALJE]
Била је грешка доћи тамо тог дана.
Чим сам се појавио у њиховом видном пољу, постао сам осуђен на пропаст. Колико год да сам трудио да идем својим путем и игноришем их, све је било узалуд.
Посегнули су до мене, хватали ме за чевље, зграбили моје ципеле, превукли руке преко мојих чланака и залепили се ногавице. Скидајући њихове руке које су ми обавијале ноге, убрзавао сам корак и ишао право кроз њих.… [ČITAJ DALJE]
Naći ćemo se u svakom
Od novih života
Koje počinjemo
U danu drugom
U utrobu besnu
Bez straha
Ti me čekaš tamo
Pišti ljuta zver
Ne obaziremo se
Zaneseni pričama o kraju
Progutani u masi
Bezimenih lica
Čekamo vazduh… [ČITAJ DALJE]
Siguran sam da imam daleko veće znanje o ljudskoj anatomiji od ovih ljudi koji se navodno bave medicinom. Ti takozvani doktori, lekari, nemaju pojma o disciplini kojoj su posvetili čitav svoj život. Tolike su godine proveli učeći, samo da, posle svog tog obrazovanja, sada, ne bi znali ni venu da nadju. To je, po mom mišljenju, sramota. Velika sramota. A ja nemam ni osnovno, a kamo li srednje obrazovanje.… [ČITAJ DALJE]
Gleda me, tužno me gleda. Opet. Stoji ispred mene moleći se za svoju dragu, znajući da je ja sakrivam. Gleda me i suze mu krenu niz bledo lice. Svaki put. Katkad sedne preda mnom u tišini i zapali cigaru. Katkad sedne pored mene i čita poluglasno, a što je moguće tiše, neku knjigu. Katkad samo čuči ispred mene u tišini očekujući neki odgovor na pitanje postavljeno tišinom, koji ja ne umem da mu dam.… [ČITAJ DALJE]
Ko’ i svaki dan, ustánem tačno minut pre alarma.
Gledam u sat i kad krene da zvoni, izgásim ga.
A, onda, ajmo, pravac kuhinja.
Danas je na jelovniku pica.
Krećem od korice, grickam ka sredini.
Nakon toga, komotno očistim uši, grabim duboko, sve da izvadim.
Taj sočni džem od kájsije skupljam u tegle, oslobađam mesto za nove proizvode.
E, bog me pogledo (prokleo).
Imam dovoljno tegli za pijácu.… [ČITAJ DALJE]
Posmatram skoro uvenuo cvet pored prozora, zalivam u nadi da ga oživim. Nakon nekog vremena, opterećena tišinom, nesvesno počinjem sa monologom, kojeg ću zaboraviti do sutra:
,,Nikad ustvari nismo sami. Glasovi u našim glavama su uvek tu. Sve dok imamo papir i olovku, telefon, drugu osobu koja će da nas sasluša, bilo šta, ti glasovi postaju stvarni.
Možda nemamo ništa od toga. Nema veze, glasovi se svakako rađaju, postaju rečenice.… [ČITAJ DALJE]
Од мене, човека из прошлости
-Пре 4 године.
Након 50 дана непрестаног повлачења, врховна команда доноси одлуку, да се српска војска, преко снегом завејаних албанских и црногорских планина, вуче, ка јадранској обали. Изгубили смо наду у савезнике. Остаје нам само да бежимо.
Родитељи су негде у колони, надам се само да ће бити добро и да ће безбедно стићи у Скадар. Бринем се за браћу.… [ČITAJ DALJE]