Mihailo Teofanović – Završeno započeto

Ja sam čovek koji sanja mnogo čudne snove. Ovaj mi je naročito zapao za oko pošto predstavlja samu srž i izvor mog stila pisanja. Smatram da, iako je samo san, u nekoj verziji mog života postoji scenario gde ovo nije samo običan san već cela kompenzacija osobi koja je započela u meni ovakav stil pisanja i način izražavanja. Ovu priču pišem u ime Nikolaja Vasiljeviča Gogolja, kao moje hvala njemu što je demonstrirao, ne samo meni, već i mnogim drugim piscima, kako se pišu priče u ovakvom maniru i kako zapravo treba da izgleda sveznajući pripovedač u jednom delu.… [ČITAJ DALJE]

Исидора Игњатов – Питање изнутрица

Човек. Човек је, по тачној дефиницији, живо биће које има високо развијен мозак способан за мисаоно размишљање, говор, решавање проблема, самопосматрање и слично. Човек се састоји од неизбројивог броја ћелија, седамдесет осам органа, око седам трилиона нерава, двеста шест костију и негде око пет литара крви. Све је то опипљиво, проверљиво и изнад свега поуздано.

Добро сам познавао простор у ком сам се налазио. Мрак, шума, мало даље река.… [ČITAJ DALJE]

Una Nikolić – Demon

Ja sam pravda. Sve što smatram zlim je zlo. Otarasiću se svake osobe koja mi ne odgovara. Imam savršen plan za pročišćenje sveta, na dobrom sam putu da ga ostvarim. Jedino me ona nezrela banda sputava, nekako stalno izbegnu moj udar. To je sve zbog onog odvratnog nečoveka. Uvek pokušava da mi stane na put! I uvek izbegne smrt! Toliko je patetičan da ga ni smrt ne želi!… [ČITAJ DALJE]

Jelena Vukić – Bijeli kamen Gore Černe

Vrijeme dođe da se rastaju
duša i tijelo što jedno bijaše.
Kad iziđe vladika Njegošu
pred bijele kamene dvore,
a za njim vikaše đaci s kule
“Oj, vladiko, đe se uputi,
u zla trena, zla kob koluta
Oko zlatna srca tvoja”
A veli vladika s kamena puta
“Teško onom ko tuđu brigu brine
ta svoje odbrinuti neće”
Čuše đaci, pa se vraćaju u kule,
a Njegoš put pred sobom nastavi.… [ČITAJ DALJE]