Категорија: 4. Putopis

Jana Medojević – Novembarske priče

Ja sam obična šolja i čujem na hiljadu priča, i dolazim iz spokojnog kafića u blizini gradskog parka.
Današnja zanimljivost: Mirna, nedovoljno plaćnena studentkinja koja trenutno riba karmin sa mog ruba, je saznala da njen profesor književnosti vara svoju ženu već deset godina(a to je duže od mog radnog staža) i da, navodno, njegova žena nema pojma. Nakon temeljnog pranja sudova, spremila je hladni nes i poslužila ga jednom dečku, koji je izgleda bio na sastanku, i koji je izgleda do ušiju bio zacopan u devojku s kojom je bio.… [ČITAJ DALJE]

blogeramaFF

Una Nikolić – Talasi

Ne pamtim kada sam poslednji put stao na čvrsto tlo. Sve se ljuja oko mene,
nedeljama. Svaki dan isto.

Posada na brodu se veseli, piju, pevaju. Savršen život zar ne? I ja bih rekao, mada
ovo putovanje deluje beskonačno.

Bar nas je vreme poslužilo, miran duboki okean, nebo i užasno vrelo sunce su jedine
stvari koje nas okružuju.

Ili sam se bar nadao. Sve se trese, nebo se u sekundi zamračilo a mogu se zakuneti
da je bio dan.… [ČITAJ DALJE]

blogeramaFF

Jelena Vukić – Magareća klupa

Lica
OVOKLA
ZAČERAZ
HESMIJA
STAŠER
CAGUMI
(na sceni mrak)
OVOKLA: zdravoooo eheeeej ima li koga (okreće se) jaojao fujfujfujfuj (skače u stranu) jaaoao fujj aa
sklonite ga sklonite ga (strese se nakon što zgazi u belu lepljivu masu na podu)
ZAČERAZ(iz ugla, pali se svetlo na njega. Skače naglo) šta se koji moj dereš (priča nekako očudno
uličarskim naglaskom a opet odvlačeći reči) šta? Žvaka jebote, žvaka (iznervirano se šeta u krug oko
Ovokle) šta sad tu neka nauka ima da se izvodi
OVOKLA: a žaooo mi jee (polu plačno) al meni je mnogo gadnooo
ZAČERAZ: gadan moj- ma, daj ne seri mala i saberi se
CAGUMI: (polako dolazi iz ugla, svetlo se pali na nju, sa četvoronoške ustaje polako na kolene, te se
diže na noge) vauuuu a kako si ti došla ovde (blagim, odužujućim tonom) a što je nisiii pitao, Zače, je
lii?… [ČITAJ DALJE]

blogeramaFF

Ana Lubura – S kim da igra

1.12.2211.
PROFESORE,
Nećete mi verovati! Upravo sam čuo najlepšu mikro eksploziju ikad u svemiru (da, znam, to je
nemoguće, jer nema zvuka u kosmosu, ali pustite me malo da uživam).
Ne, ali stvarno video sam, svojim, svojcatim očima. Pogledajte ostatke kako se kreću! Po
strukturi materijala je kao mini kopija naše planete, zar ne? Zato sam i ovako uzbuđen. Mislite li
da je neko ovde živeo?… [ČITAJ DALJE]

blogeramaFF