Lenka Grković – Nakon pogubljenja jelena

Hladni dlanovi

Prekriju oči

Bratu Andrijašu

 

Vila znana drska

Probudi ga iz sveta jave

 

Naspram njega stoji majka

Ne primeti ga

No se obartila kraljevičkom junaku

„Čija se krv sliva iz tvoje sablje?“

 

Pozlaćeni heroj

Sad sramnog lica

Ispriča o tihom jelenu

Sa sudbinom zlatne oštrice

 

Majka se zamisli zbunjeno

Čim oseti bol svog sina

I njoj ne bude lako podići glavu

 

„A reci mi, gde li je drugi plemeniti brat?“

 

I to joj kroz zube

Sa teškim pauzama

Prizna

O devojci iz tuđe zemlje

O vinu tuđem

Koji zavede drugog brata

 

 

Razumela je

Celu priču

Pa na kolenima zajeca

 

„Omračio si sebe,

Dragi sine!… [ČITAJ DALJE]

Исидора Игњатов – Стрпљење и остале преваре

Пажљиво сам чекала своју следећу жртву. Гладна сам и нервозна од чекања на Сунцу. Кад ће више неко створењце више наићи? Мислим да бих сад могала да поједем и блатњаву мангулицу. Одједном, чула сам копот коња и осетио мирис свеже крви.
Коначо, коначно, хвала небу!
Пажљиво сам се сконцетрисала на свој изглед. Дугачка сива коса разлила се у зелену забокречину, а моје очи добиле су изглед пенушавих површинских мехурића.… [ČITAJ DALJE]

Jovana Veličković – Smrt Kraljevića Marka

„Pruži ruku, Novače kovaču, pruži ruku-da ti sablju platim!“
I jeste. Pružio je ruku, misleći da je bezbedan sa junakom kao što je Marko, jer su ljudi govorili da je, ma koliko silan, takođe skroman i iskren. Kad ga je pitao da li je ikad napravio bolju sablju, Novak je iskreno odgovorio-samo jednom, bolju sablju za boljeg junaka. To je Marka duboko uvredilo, i kad je Novak ispružio ruku, Marko je zamahnuo svojim novim oružjem.… [ČITAJ DALJE]

Jelena Vukić – Mrzim očevu stranu porodice, glava druga: Pazi da ne pokupiš kugu u supermarketu

„Ali ja ne želim da uradim to!“ vikao sam.
„Vukašine, saslušaj me, molim te, sine ljubi te majka“ mama me vukla za ruku.
„Ali mama…“ okrenuo sam se i stavio joj ruke na ramena.
Moja mama je bila sitna žena, nešto niža od mene, bledih obraza i tamne duge kose.
„Šta ako umrem“ gledao sam je zabrinuto, a ona je sam ćutala, „šta ako..umrem samo…i više me ne bude…i ti ostaneš sama?“
„Vule, sine majkin, slušaj…moram da ti objasnim nešto…sedi, sedi..“ drhtavim rukama me pogurala i seli smo za trpezarijski sto.… [ČITAJ DALJE]

Una Nikolić – Marko Kraljević i prevarant

Marko se pripremao za svoj narednih pohod gozbom. Jer kako to drugačije rade ljudi? Sedeo je za stolom sa prijateljima, poznanicima, i ispijao vino. Možda malo previše vina? Na čelu stola se pojavio jedan stari čovek u odelu vojnika. Marko je odskočio od stola.

,,Ko si, za boga miloga, sad pa ti?”, uznemireno je rekao.

,,Ja sam Perun, vrhovni bog, bog neba, gromovnik”, odgovorio je neznanac.… [ČITAJ DALJE]

Jana Medojević – 40 dana

Bilo je malo čudno kada sam video svoje labavo telo u krevetu. Pljuvačka mi je curila kroz otvorena usta koja su do sad hrkala, ruke su mi bile razbacane, a noge k’o da su slomljene. I tako sam stajao (lebdio?) jedno pola sata, dok nisam čuo kukurikanje pevca, i shvatio da sam preminuo
Uvek sam se pitao kako je to biti „vetar“. Mene je lično nervirao, ali je moju kmezavu ženu, Nevenu, fascinirao.… [ČITAJ DALJE]