Јovana Veličković – Danteov (lični) pakao

Sedeo je na travi, držeći se za glavu i pokušavajući da razume nelogične rečenice koje je stvorenje izbacivalo iz sebe od kad se osvestio. Ubeđen je ili da halucinira ili da sanja, jer ništa što je storenje govorilo nije bilo povezano. Vergilije? Došao po njega? Da izađe na pravi put?

„Odlazi od mene, đavolje stvorenje!“ viknuo je, u pokušaju da shvati da li sanja. Biće je samo uzdahnulo, pucnulo prstima i umesto antopomorfizovane ptice, pred njim se pojavio čovek.… [ČITAJ DALJE]

Исидора Игњатов – Дует утвара

Дубоко је удахнуо и затворио очи. Око њега тумарало је на хиљаде духова, гладних, жедних, жељних освете. Крви, зноја, адреналина. Он ће им то пружити.

„Нека се твој нож распрсне и сломи.“

„Нека се твој нож распрсне и сломи!“

Чани је већ кренула да га брани када је у њему је одједном контролу преузео високи плавушан правог носа и одгурнуо је.

„Мораш бити брз иначе ће убити твоју љубав, као што су мени.… [ČITAJ DALJE]

Una Nikolić – Pisci i teroristi

„Dazai stigla je dojava da su Dostojevski i Gogolj viđeni u gradu“, rekao je Kunikida.

“Samo tako slobodno šetaju? Pa valjda znaju da su traženi kriminalci”, dobacio je Ranpo.

“E pa, neće se izvući ovaj put. Naći ću ih”, Dazai je delovao veoma samouvereno dok Kunikida opet nije pokvario raspoloženje svojim negativnim stavom.

“Ili je ovo samo još jedan od njihovih planova”, rekao je.

Svakako Dazai je bio siguran u svoje sposobnosti i izašao iz Agencije.… [ČITAJ DALJE]

Jelena Vukić – Čovek po imenu Uve i dečak koji je izgubio ovcu

Tog dana je Uve krenuo u super market kako bi obavio nedeljnu kupovinu. Bilo je suvo i hladno. Nakon što je kupio sve što mu je bilo potrebno, dva puta se posvađao u radnji i sedam puta oštrim, hladnim pogledom prostreljao zaposlene, uputio se ka svom Sabu. Skrenuvši ka parkingu ispred njega se stvorio mali dečak, plave kose, ne viši od 160 cm, sa velikim šalom koji se vukao u barici za njim.… [ČITAJ DALJE]