Категорија: Jovana Veličković
… Jovana Veličković – Smrt Kraljevića Marka
„Pruži ruku, Novače kovaču, pruži ruku-da ti sablju platim!“
I jeste. Pružio je ruku, misleći da je bezbedan sa junakom kao što je Marko, jer su ljudi govorili da je, ma koliko silan, takođe skroman i iskren. Kad ga je pitao da li je ikad napravio bolju sablju, Novak je iskreno odgovorio-samo jednom, bolju sablju za boljeg junaka. To je Marka duboko uvredilo, i kad je Novak ispružio ruku, Marko je zamahnuo svojim novim oružjem.… [ČITAJ DALJE]
Јovana Veličković – Danteov (lični) pakao
Sedeo je na travi, držeći se za glavu i pokušavajući da razume nelogične rečenice koje je stvorenje izbacivalo iz sebe od kad se osvestio. Ubeđen je ili da halucinira ili da sanja, jer ništa što je storenje govorilo nije bilo povezano. Vergilije? Došao po njega? Da izađe na pravi put?
„Odlazi od mene, đavolje stvorenje!“ viknuo je, u pokušaju da shvati da li sanja. Biće je samo uzdahnulo, pucnulo prstima i umesto antopomorfizovane ptice, pred njim se pojavio čovek.… [ČITAJ DALJE]
Jovana Veličković – Poslednji pozdrav
Pratila sam te
Ljubavi moja
Kroz ceo život
Uvek okrenuta tebi
U svakom trenutku
Svako ubistvo
Moralo je tako biti
Jer je to tvoja volja
I gledala sam te
Dok je u tvojim očima
Rastao nemir
Pogled već viđenog
Opraštam ti na uvredama
Jer si to morao da uradiš
U ime slobode
Postao si rob
Bol koju si osećao
U nemilosrdnom maršu
Sam si se borio
Sa užasom ubijanja
Naš prvi poljubac
Bio je tvoj poslednji
Dok sam te držala
U tvojoj smrti
Ti nikad nisi bio
Blagosloveni spasilac
Neprijatelj čovečanstva
Samo nesrećna alatka, dragi moj
Od naših sećanja
Ostaće samo grob
Ispod drveta
Ostariću pored njega
U mom smrtnom času
Videću te ponovo
I ti ćeš ponovo obmotati
Šal oko mojih ramena
世界は 残酷 だけど 美しい… [ČITAJ DALJE]
Jovana Veličković – Umor
Vekovima posmatra crne talase ispod sebe
Vekovima posmatra jadnike koji plaču
na njihovom poslednjem putovanju
Vekovima ih sažaljeva i prezire
Njihove životne priče ga zabavljaju
Uživa u vređanju ovih ljudi
Okrutni vladar i izgladnjeni rob
Ne pravi razliku
Vreme prolazi i duše sa njim
Starac verno izvršava
svoj sumorni zadatak
U večnoj tami podzemlja
Protok duša
Kao protok Aherona
Nastavlja se
On ostaje