Umili je ruzmarinom
Bosiljak odmah čupaju
I traže samo više i više
Lepa im ne bila za nove prosce
Eros bi joj se poklonio lično
Te čim iziđe na kolena svi padaju
Elem, ona neće, pa neće ni za jednog da pođe
Majci će ona da je ona samo za knjigu verena
Očima para nebo, ne želi
Jurisdikciju ovozemaljskog
Emocije svoje da udavi ne može
Sebe će, pa neka u reku miraz puste
Utonuće tamo u duboki san
Zaspaće među zvezdicama
Eno je leži Ofelija… [ČITAJ DALJE]
Категорија: Jovana Anđelić
Jovana Anđelić
Било је готово. Бакље су се палиле ради прославе, а не одбране. Мир је коначно дошао и на наша врата.
Поред мира, пред зидинама нашег града указала се огромна прилика, за живота нисам видео тако нешто.
Гомила раскомаданог дрвећа у равни са нашим несаломивим зидинама њихала се претеће или пријатељски, сад пак није ни важно. Ова хрпа сачињена од невешто али чврсто скрпљеник дасака заузела је форму онога што чини се може бити само Посејдонов дар- коња.… [ČITAJ DALJE]
Jovana Anđelić
Чудно ли је како падање са литице
И писање дела неког
Произведу исту ствар?
Колики је еху праг
Зависи од субјекта,
Остављају ли за собом траг
Или несталност каквог мита?
Прочитати неко дело
Је ући у нечију утопију.
Разумети своје биће цело
Где се речи најлепше стапају.
Створити сопствену утопију—
Ту лежи мој мир.
Мисли прелити на папир,
Из хаоса у хармонију.
Написати нешто, себи или свету,
И јесте пасти са литице;
Уронити у ума немилице
И препустити се животворном лету.… [ČITAJ DALJE]