Категорија: Jana Medojević

Jana Medojević – Novembarske priče

Ja sam obična šolja i čujem na hiljadu priča, i dolazim iz spokojnog kafića u blizini gradskog parka.
Današnja zanimljivost: Mirna, nedovoljno plaćnena studentkinja koja trenutno riba karmin sa mog ruba, je saznala da njen profesor književnosti vara svoju ženu već deset godina(a to je duže od mog radnog staža) i da, navodno, njegova žena nema pojma. Nakon temeljnog pranja sudova, spremila je hladni nes i poslužila ga jednom dečku, koji je izgleda bio na sastanku, i koji je izgleda do ušiju bio zacopan u devojku s kojom je bio.… [ČITAJ DALJE]

blogeramaFFLeave a comment

Jana Medojević – Kroz moja dva crna dugmeta/Voljena tkanina

Kroz moja dva crna dugmeta
Mama i tata se opet svađaju.
Mada oni se uvek svađaju. To nije ništa novo-otkad sam ja ovde, uvek čujem neko vrištanje ili vređanje.
Ovaj put je stvarno bilo loše. Najgore uvrede su izlazile iz tatinih usta, a mama je mnogo plakala, pa je pobesnela, pa se nešto slomilo, pa je tata izašao uz glasno treskanje vratima. Sav pliš na meni se nakostrešio.… [ČITAJ DALJE]

blogeramaFF

Jana Medojević – Poslednja nada

Budim se; što je čudno,
zato što ja nikada ne spavam
Ispod mene, dobro poznata bujica
Iznad mene, sasvim novo sazvežđe
Obasjane nadama
Koje me mole da ih dohvatim

Ustajem
I osetim dodir svežeg vazduha
I naliv vedrosti
Nakon ko zna koliko vremena

Propinjem se na prste
Kao malo dete ispod previsoke police
Pokušavam da uhvatim zvezde
Male sjajne iskrice

Vazduh postaje oštriji
Moj dah, sve sporiji i sporiji
Osetim hladnoću
Bujica me obuzima

Batrgam se; još uvek nije gotovo
Pokušavam sa uhvatim za bilo šta,
Za bilo koga
Zvezde navijaju za mene
Još uvek ima nade

Osetim težinu svoga tela
Zglobovi me bole
Prsti su mi utrnuli
Borim se za dah
Zvezde; sve dalje i dalje
Bujica me obuzima

Molim se;
Ne znam kome, ne znam čemu
Samo ovaj put da uspe
Samo ovaj put da uspe.… [ČITAJ DALJE]

blogeramaFF