Škola kreativnog pisanja blogova | Odsek za srpsku književnost FFUNS | 2023
Човек. Човек је, по тачној дефиницији, живо биће које има високо развијен мозак способан за мисаоно размишљање, говор, решавање проблема, самопосматрање и слично. Човек се састоји од неизбројивог броја ћелија, седамдесет осам органа, око седам трилиона нерава, двеста шест костију и негде око пет литара крви. Све је то опипљиво, проверљиво и изнад свега поуздано.
Добро сам познавао простор у ком сам се налазио. Мрак, шума, мало даље река.… [ČITAJ DALJE]
Пажљиво сам чекала своју следећу жртву. Гладна сам и нервозна од чекања на Сунцу. Кад ће више неко створењце више наићи? Мислим да бих сад могала да поједем и блатњаву мангулицу. Одједном, чула сам копот коња и осетио мирис свеже крви.
Коначо, коначно, хвала небу!
Пажљиво сам се сконцетрисала на свој изглед. Дугачка сива коса разлила се у зелену забокречину, а моје очи добиле су изглед пенушавих површинских мехурића.… [ČITAJ DALJE]
Дубоко је удахнуо и затворио очи. Око њега тумарало је на хиљаде духова, гладних, жедних, жељних освете. Крви, зноја, адреналина. Он ће им то пружити.
„Нека се твој нож распрсне и сломи.“
„Нека се твој нож распрсне и сломи!“
Чани је већ кренула да га брани када је у њему је одједном контролу преузео високи плавушан правог носа и одгурнуо је.
„Мораш бити брз иначе ће убити твоју љубав, као што су мени.… [ČITAJ DALJE]
Мирис језера лагано се мешао са вечерњом свежином. Крошње дрвећа уплитале су високу куполу, а кроз лишће лагано су ме миловали зраци сунца. Сва природе око мене се спремала за заслужени починак, док сам дрхтавим прстима муљао по песку. Прстима сам цртао висока утврђења, широке палате и тамна оружја, а ниједна идеја ме није могла задовољити. Била је то заиста савршена пропорција; што је моја душа била шира то је више желела.… [ČITAJ DALJE]