Aнтонина Граматчикова – Пут

Била је грешка доћи тамо тог дана.

Чим сам се појавио у њиховом видном пољу, постао сам осуђен на пропаст. Колико год да сам трудио да идем својим путем и игноришем их, све је било узалуд.

Посегнули су до мене, хватали ме за чевље, зграбили моје ципеле, превукли руке преко мојих чланака и залепили се ногавице. Скидајући њихове руке које су ми обавијале ноге, убрзавао сам корак и ишао право кроз њих.[ČITAJ DALJE]

Антонина Граматчикова

***

 

Када полудиш, једино што остаје — да не полудиш још више. Треба наћи нешто чиме можеш да се заокупиш, како те време које тече ужасно споро не би потпуно прогутало. У таквим тренуцима, најбоље што може да ти се деси су књиге. Оне постају не само забава, већ и право спасење. Држе те у стотинама прича, не дајући ти да потонеш у сопствени хаос.… [ČITAJ DALJE]