1.12.2211.
PROFESORE,
Nećete mi verovati! Upravo sam čuo najlepšu mikro eksploziju ikad u svemiru (da, znam, to je
nemoguće, jer nema zvuka u kosmosu, ali pustite me malo da uživam).
Ne, ali stvarno video sam, svojim, svojcatim očima. Pogledajte ostatke kako se kreću! Po
strukturi materijala je kao mini kopija naše planete, zar ne? Zato sam i ovako uzbuđen. Mislite li
da je neko ovde živeo?… [ČITAJ DALJE]
Категорија: Ana Lubura
Ana Lubura – Tako mi tvoje hrane!
Tako mi sreće!
Ništa me neće.
Polja pšenice imam samo-
Tako mi careva hleba!
Tako mi duša na oni svet uživala!
U zamku ne može.
Šta sam mu skrivila?
Tako mi pravde Božje!
Žitarice zlatne samo- nem’ para.
Tako mi što podijelit ne možemo!
Tako mi tvoje hrane!
Tuđe, slađe.
Ja to zaslužujem! Ti ne!
Tako meni sve najbolje!
Tebi najgore!
Vama ništa!… [ČITAJ DALJE]
Ana Lubura – Džem od kájsije
Ko’ i svaki dan, ustánem tačno minut pre alarma.
Gledam u sat i kad krene da zvoni, izgásim ga.
A, onda, ajmo, pravac kuhinja.
Danas je na jelovniku pica.
Krećem od korice, grickam ka sredini.
Nakon toga, komotno očistim uši, grabim duboko, sve da izvadim.
Taj sočni džem od kájsije skupljam u tegle, oslobađam mesto za nove proizvode.
E, bog me pogledo (prokleo).
Imam dovoljno tegli za pijácu.… [ČITAJ DALJE]
Ana Lubura – Jedino što moram
Posmatram skoro uvenuo cvet pored prozora, zalivam u nadi da ga oživim. Nakon nekog vremena, opterećena tišinom, nesvesno počinjem sa monologom, kojeg ću zaboraviti do sutra:
,,Nikad ustvari nismo sami. Glasovi u našim glavama su uvek tu. Sve dok imamo papir i olovku, telefon, drugu osobu koja će da nas sasluša, bilo šta, ti glasovi postaju stvarni.
Možda nemamo ništa od toga. Nema veze, glasovi se svakako rađaju, postaju rečenice.… [ČITAJ DALJE]