Ja sam obična šolja i čujem na hiljadu priča, i dolazim iz spokojnog kafića u blizini gradskog parka.
Današnja zanimljivost: Mirna, nedovoljno plaćnena studentkinja koja trenutno riba karmin sa mog ruba, je saznala da njen profesor književnosti vara svoju ženu već deset godina(a to je duže od mog radnog staža) i da, navodno, njegova žena nema pojma. Nakon temeljnog pranja sudova, spremila je hladni nes i poslužila ga jednom dečku, koji je izgleda bio na sastanku, i koji je izgleda do ušiju bio zacopan u devojku s kojom je bio. Njegova nervoznost se isticala na konstantnom lupkanju na izlizanom stolu, gledanje na sat koji je antikvitet, ili grebanju starinske fotelje u kojoj sedi. Moglo bi se reći da je ceo ovaj kafić starinski i otrcan, ali ja više preferiram da kažem da je pun karaktera. Posebno je bajan u ovo doba godine, kada drveće u parku porumeni i pobaca sjaj na uglančane drvene podove i stolove. Dečko je zapečatio utisak svoje ljubvi prema devojci kada joj je dao da eksira njegov ostatak kafe nakon što je ona brbljala o nekom starinskom filmu dva sata. Nakon još jednog Mirninog istrajnog pranja, poslužen sam mladoj devojci koja se žalila svojoj drugarici; kako dečko želi da je zaprosi, a ona nije sigurna da li uopšte želi da bude sa njim, kako joj je dosadno na poslu i kako misli da njen šef pere novac, i kako treba da prestane da puši (rekavši to, automatski je smotala još jednu cigaru i zapalila je). Na kraju je rekla da će sve ispasti dobro na kraju, i krenula da pevuši uz melodiju Indexa koje su trenutno puštali preko zvučnika. Poslednja osoba kod koje sam bio je bio sredovečan čovek sa gitarom i nekoliko sedih dlaka u kosi. Bio je sam, što mi je prijalo, jer smo se zajedno divili slikama okačenih o crveni zid. Kada je Mirna došla da mu promeni pepeljaru, izkomentarisao je kako je šteta što smo prekrili najveći prozor smeđim zavesama koje su se vukle do poda i samo skupljale prašinu, na šta mu je ona uzvratila sa kiselim osmehom. Već je bilo vreme zatvaranja kada je čovek otišao, i Mirna je pootvarala sve prozore da se provetri preko noći, i prve zvezdice su krenule da bacaju sjaj na Mirnu kako čisti i mrmlja o tome kako ne voli ovaj posao.
Ja sam obična šolja i čuću još hiljadu priča, ma koliko one bile zanimljive ili ne.
Published by