Било је готово. Бакље су се палиле ради прославе, а не одбране. Мир је коначно дошао и на наша врата.
Поред мира, пред зидинама нашег града указала се огромна прилика, за живота нисам видео тако нешто.
Гомила раскомаданог дрвећа у равни са нашим несаломивим зидинама њихала се претеће или пријатељски, сад пак није ни важно. Ова хрпа сачињена од невешто али чврсто скрпљеник дасака заузела је форму онога што чини се може бити само Посејдонов дар- коња. Сатима су тако стајали самопрозвани стручњаци и проучавали ову скаламерију богови знају одакле је дошла. На тренутке ми се учини живим, као да у себи има неког живота, поседовао је, Зевса ми, неку чудну енергију. Четири стуба су му чинила ноге и биле су постављене на некакву платформу којој су подметнути ваљци да се покреће. Труп је деловао колико шупље толико и као најпромишљенији део ове још нисам сигуран је ли је творевина или се појавио из ведра неба. Глава је застрашујуће господарила овом застрашујућом приликом и иако такорећи мртва гледала нас је арогантно, као да зна нешто што ми не знамо.
По граду је био глас да је то божји дар и да је то почетак мирног доба за наше људе, што је након овог дугог крвопролића било једно светло на крају бескрајног тунела. Лично сматрам да када би ово био дар од богова изгледао би много раскошније јер прпсто како би они дозволили да их представи оваква шклопоција, али ко сам ја да судим имају они своје стручњаке. За пар сати унеће овај пресвети дар унутар зидина и десиће се свечано обечежавање краја рата. Сан ме обузима и тонем у њега сигуран у зидинама.
Оштри пламенови усецају ми кожу и свестан сам да ћу убрзо поново затворити очи једном за свагда. Ледени врисци прожимају се свуда и наранџасто-црвена боја увукла се под очи и сада је то све што видиш, а тек мало преко окамењујућих врисака можеш да чујеш Ахајце. Те проклете Ахајце подмукле ратнике и мржња према њиховом скоро па је прекрила пуцкетање ватре које ми се увлачи у мозал и тамо остаје.
Проклет био и Одисеј и Ахајци и њихов Ахил и са њима цео Олимп што вас није Хрон све одмах сравнио.
Троје више нема, а нема ни ко да исприча њену истину, те то не могу ни ја.
Published by