Martina Lulašić

e da mi je esej da napisem o danasnjem danu
da mi je da znam
starogrcki
da mi je da znam
latinski
madjarski
hebrejski
i sve te neke
„zasto bi ih znala?“ jezike
da mi je da mogu
da procitam

bez gresaka

u mogucim prevodima
sve te zabeleske
o ljudima

sve te izvestaje
sve te izvode iz arhive
umesto sto samo drzim sve te prasnjave i teske, korice koje oduzimaju dah, male umestnosti, te knjige smedjih i prasnjavih papira, u kojima su zaturene sitne zabeleske, pisma, razglednice, citava mala istorija, samo pasusi necijih zivota…
i listam ih,
jer u njima su, sva ta, sada samo imena, bili ljudi, koji su voleli, mrzeli, bilji voljeni ili omrznuti…