Jovana Anđelić

Чудно ли је како падање са литице
И писање дела неког
Произведу исту ствар?

Колики је еху праг
Зависи од субјекта,
Остављају ли за собом траг
Или несталност каквог мита?

Прочитати неко дело
Је ући у нечију утопију.
Разумети своје биће цело
Где се речи најлепше стапају.

Створити сопствену утопију—
Ту лежи мој мир.
Мисли прелити на папир,
Из хаоса у хармонију.

Написати нешто, себи или свету,
И јесте пасти са литице;
Уронити у ума немилице
И препустити се животворном лету.

Да створим мир себи,
Можда једном и подужи ехо
Писаћу
Па макар ме убила прејака реч.

Published by