Budim se; što je čudno,
zato što ja nikada ne spavam
Ispod mene, dobro poznata bujica
Iznad mene, sasvim novo sazvežđe
Obasjane nadama
Koje me mole da ih dohvatim
Ustajem
I osetim dodir svežeg vazduha
I naliv vedrosti
Nakon ko zna koliko vremena
Propinjem se na prste
Kao malo dete ispod previsoke police
Pokušavam da uhvatim zvezde
Male sjajne iskrice
Vazduh postaje oštriji
Moj dah, sve sporiji i sporiji
Osetim hladnoću
Bujica me obuzima
Batrgam se; još uvek nije gotovo
Pokušavam sa uhvatim za bilo šta,
Za bilo koga
Zvezde navijaju za mene
Još uvek ima nade
Osetim težinu svoga tela
Zglobovi me bole
Prsti su mi utrnuli
Borim se za dah
Zvezde; sve dalje i dalje
Bujica me obuzima
Molim se;
Ne znam kome, ne znam čemu
Samo ovaj put da uspe
Samo ovaj put da uspe.
Bujica me obuzima.
Spavam; što je čudno,
zato što se ja nikada ne budim.
Published by