Marko se pripremao za svoj narednih pohod gozbom. Jer kako to drugačije rade ljudi? Sedeo je za stolom sa prijateljima, poznanicima, i ispijao vino. Možda malo previše vina? Na čelu stola se pojavio jedan stari čovek u odelu vojnika. Marko je odskočio od stola.
,,Ko si, za boga miloga, sad pa ti?”, uznemireno je rekao.
,,Ja sam Perun, vrhovni bog, bog neba, gromovnik”, odgovorio je neznanac.
,,Varalica!”
,,Prevarant!”
,,Ludak!”, vikali su svi u glas.
,,Šta ti misliš ko si?! Da tako skrnaviš ime našeg Boga?”, Marko podiže svoj mač.
,,Kojeg vašeg boga? Dažbog? Svarog? Pa svega mi nije valjda neki grk? Zevs, moj dvojnik? Atina? Ko je taj bog koga toliko branite?”, zbunjeno ih je gledao Perun.
,,Šta bulazniš ti starče? Zar nisi pročitao Bibliju? Postoji samo jedan Bog.”, Marko je ostao uporan.
U tom trenutku Perun nestade, i odjednom poče oluja. Jedna munja je pukla direktno Marku iza leđa, dok je druga prepolovila sto na pola. Ostali su u šoku. Možda ipak nije bio varalica. Niti pijana halucinacija.
Published by