Una Nikolić – Talasi
Ne pamtim kada sam poslednji put stao na čvrsto tlo. Sve se ljuja oko mene,
nedeljama. Svaki dan isto.
Posada na brodu se veseli, piju, pevaju. Savršen život zar ne? I ja bih rekao, mada
ovo putovanje deluje beskonačno.
Bar nas je vreme poslužilo, miran duboki okean, nebo i užasno vrelo sunce su jedine
stvari koje nas okružuju.
Ili sam se bar nadao. Sve se trese, nebo se u sekundi zamračilo a mogu se zakuneti
da je bio dan.… [ČITAJ DALJE]
Jelena Vukić – Magareća klupa
Lica
OVOKLA
ZAČERAZ
HESMIJA
STAŠER
CAGUMI
(na sceni mrak)
OVOKLA: zdravoooo eheeeej ima li koga (okreće se) jaojao fujfujfujfuj (skače u stranu) jaaoao fujj aa
sklonite ga sklonite ga (strese se nakon što zgazi u belu lepljivu masu na podu)
ZAČERAZ(iz ugla, pali se svetlo na njega. Skače naglo) šta se koji moj dereš (priča nekako očudno
uličarskim naglaskom a opet odvlačeći reči) šta? Žvaka jebote, žvaka (iznervirano se šeta u krug oko
Ovokle) šta sad tu neka nauka ima da se izvodi
OVOKLA: a žaooo mi jee (polu plačno) al meni je mnogo gadnooo
ZAČERAZ: gadan moj- ma, daj ne seri mala i saberi se
CAGUMI: (polako dolazi iz ugla, svetlo se pali na nju, sa četvoronoške ustaje polako na kolene, te se
diže na noge) vauuuu a kako si ti došla ovde (blagim, odužujućim tonom) a što je nisiii pitao, Zače, je
lii?… [ČITAJ DALJE]
Ana Lubura – S kim da igra
1.12.2211.
PROFESORE,
Nećete mi verovati! Upravo sam čuo najlepšu mikro eksploziju ikad u svemiru (da, znam, to je
nemoguće, jer nema zvuka u kosmosu, ali pustite me malo da uživam).
Ne, ali stvarno video sam, svojim, svojcatim očima. Pogledajte ostatke kako se kreću! Po
strukturi materijala je kao mini kopija naše planete, zar ne? Zato sam i ovako uzbuđen. Mislite li
da je neko ovde živeo?… [ČITAJ DALJE]
Jelena Vukić – „ZEMLJA TI KOSTI NE PRIMILA“
Za vas koji ne volite horore, ali volite smešne jezive motive.
„ZEMLJA TI KOSTI NE PRIMILA“
Lica:
ANJA, tinejdžerka
LIDIJA, viktorijanska dama
KURT, kauboj
SERGEJ, kuvar
MESTO RADNJE: gradsko groblje
SCENA I, Anja, zatim Lidija, kasnije Kurt
ANJA (šeta se oko jednog groba i vuče za sobom neki džak)
Odjednom ispred nje iz drveta izlazi vodenast prizor mlade žene u velikoj haljini sa
kišobranom
LIDIJA: Oh!… [ČITAJ DALJE]
Ana Lubura – Tako mi tvoje hrane!
Tako mi sreće!
Ništa me neće.
Polja pšenice imam samo-
Tako mi careva hleba!
Tako mi duša na oni svet uživala!
U zamku ne može.
Šta sam mu skrivila?
Tako mi pravde Božje!
Žitarice zlatne samo- nem’ para.
Tako mi što podijelit ne možemo!
Tako mi tvoje hrane!
Tuđe, slađe.
Ja to zaslužujem! Ti ne!
Tako meni sve najbolje!
Tebi najgore!
Vama ništa!… [ČITAJ DALJE]
Jovana Anđelić
Umili je ruzmarinom
Bosiljak odmah čupaju
I traže samo više i više
Lepa im ne bila za nove prosce
Eros bi joj se poklonio lično
Te čim iziđe na kolena svi padaju
Elem, ona neće, pa neće ni za jednog da pođe
Majci će ona da je ona samo za knjigu verena
Očima para nebo, ne želi
Jurisdikciju ovozemaljskog
Emocije svoje da udavi ne može
Sebe će, pa neka u reku miraz puste
Utonuće tamo u duboki san
Zaspaće među zvezdicama
Eno je leži Ofelija… [ČITAJ DALJE]
Martina Lulašić – Ako zlotvora nemaš, majka ti ga rodila
Ako ste prepoznali,
znajte da mi nije losa namera bila,
samo da do malo pozajmim, istorijske junake…
___________
Ako zlotvora nemas, majka ti ga je rodila
„Nadjite je! Milutine, znas me od kad sam decak bio, znas da nikad nisam voleo nekog, ovako kako volim nju! Prihvatice je,
morace, bice uz mene i bice kraljica!“
„Previse si, Stefane sine, negde u masti. Cak je i ta devojka svesna da ne moze biti sa tobom.… [ČITAJ DALJE]
Mihailo Teofanović – (Za)Kletva
Da bar imam snage da ti iščupam glavu sa ramena!
Antihriste jedan!
Bog te u raj ne pustio; djavli te iz pakla terali!
Osudjen bio na večno izgnanstvo i ništavilo na onom svetu!
Godine neka ti prolaze sporo i neka svaki sekund bude bolan!
Doći će karma da naplati svoje; uzeće ti sve; od tebe će ostati samo dužnik!
Amputirana će tvoja duša biti; više suštinu i smisao neće imati!… [ČITAJ DALJE]
Јана Васиљева – Виле га однеле
Венчање је било изненадно, уз јутарњу росу су осванули нежни јорговани, привлачећи пажњу мојих јагњади. Наш оркестар су биле једва чујне капи које су се неспретно котрљале са лишћа који је она дотакла. О, и мој лековити извор, бунар младости и фонтана вечног живота, моја драга, срећна Лим.
Из њених округлих плавих очију су прснуле сузе кад сам је ударио. Облио ме је хладан зној, а рука ми је пала доле тежином топовског ђулета.… [ČITAJ DALJE]