Mihailo Teofanović – Skoro savršen zločin i još bolja kazna

..Oči su mu zasijale jarko ljubičastom bojom. Tlo je krenulo da se trese pod našim nogama. Vetar se ubrzao i navukao je oblake na Sunce. Tada, moj pogled je sa njegovih očiju skrenula misteriozna, jednako jarko ljubičasta, silueta koja se pojavila iza njegovih ledja…

-Mikami Nakamura, godina 19, prethodno ste radili na trafici jel tako?

-Da, tako je!

-Pretpostavljam da ste iz Kine, po vaštem imenu jel?… [ČITAJ DALJE]

Lenka Grković – Nostalgija

 

24.4.2016.

Dragi dnevniče,

Danas sam se igrala u dvorištu. Upoznal sam novu devojčicu, zove se Klio. Jako je lepa, ima plavu kosu i plave oči. Igrale smo se špijunki. Ja sam joj bila pomoćnik zato što je ona starija godinu dana. Složile smo se da su leto i proleće najbolja godišnja doba. Meni je rođendan 9. maja, a njen 9. avgusta. Super se slažu datumi, baš kao i mi.… [ČITAJ DALJE]

Jelena Vukić

Pavlaka i luk su presudili

Pam pam pam

Čuli su se koraci. Neko je trčao prema njoj.

Čovek se zaleteo, pribio je uza zid i stavio nož ispod njenog grkljana.

Bio je mrak. Nije videla njegovo lice.

Nije bilo nikoga okolo.

 

Ali nije izgledala kao da se plaši.

 

„Daj mi se svoja pare i vrednosti, brojaću do tri a onda ću ti zabosti nož u grkljan ako me ne poslušaš“ glas mu je bio čudan.… [ČITAJ DALJE]

Isidora Ignjatov – Crveno

Цепање коже под тупом оштрицом ножа запарало ми је уши. Не знам одакле ми тај нож, мада с обзиром да се налазимо у кухињи не бих требало толико да будем изненађења. Звукови и светлост су се мешали у чудној призми замагљености. Неспретна рука наслепо је почела да набада особу испред мене. Сувише ми се уносила у лице, сувише ме је њена појава гушила. Иако нисам још била ни дотакнута гушила сам се као да изнова и изнова пролазим кроз процес дављења.… [ČITAJ DALJE]

Una Nikolić

Vrisci. Vrisci sa svih strana. Svi beže od nečega. Ne znam šta se dešava, ništa mi nije jasno. Stojim, prazno gledam u njihova preplašena lica. Vrištanje je toliko glasno. Izgovaraju neke reči, ali ih ne čujem. Nešto mi se desilo, nije mi dobro. Pašću na zemlju. To i radim, ali lagano, spuštam se na kolena i, gledam. Užasna scena, tela beživotno leže svuda. Kako sam ja uopšte dospela na ovo mesto?… [ČITAJ DALJE]

Jovana Veličković

Plačeš.

Ramena ti se tresu dok ti se suze slivaju niz lice. Tvoji jecaji remete tišinu u sobi. Šminka ti se razmazana, i lice ti je otečeno od plakanja. Brišeš suze brzim pokretima ruke, ali one nastavljaju da padaju. Sedim pored tebe na tvom krevetu, i posmatram te pokušavajući da te razumem. Pokušavam da ugušim odvratne misli koje mi se motaju po glavi, pokušavam da shvatim šta se desilo.… [ČITAJ DALJE]

Nikolina Milošević – Sa svojim mislima

Stajala sam na hodniku, sa knjigom u rukama, mislila da mogu staviti svo gradivo geografije u tih 5 malih minuta odmora. Svaku reč na početku rečenice, zaboravljala bih čim stignem do kraja iste. Podigla sam glavu (sa knjige), ljudi ispred mene su se penjali uz stepenice i skretali u hodnik. Svi su oni izgledali kao gomila magle, bez ikakvog značaja i smisla, kao obične utvare što se ukazuju u napuštenim, zabačenim mestima, davno odsečenim od ljudske civilizacije.… [ČITAJ DALJE]

Nina Pajić – Kako da zaboraviš na svoj život?

Kako da zaboraviš na svoj život?

Gledaj samo u svoje ruke prazne

Bez ijedne nade ili sna

Plači I moli svoju majku za spas

Vuci je za tkaninu njene šarene suknje

Dok na kolenima krvavim od klečanja je moliš :

“Majko! Majko! Majko!

Oni mene muče I udaraju mi um!

Mama koliko je sati?

Mama molim te koliko ima sati?

Mama!

Potseti me Majko da život započnem!… [ČITAJ DALJE]

Lana Vasiljević – Samosažaljenje

Na stepeništu ispred tvojih ulaznih vrata sedi jedan pas.
Celu noć i ceo dan cvili kao da ga kolju.
Komšije gledaju u tebe popreko, dok izlaziš na zadnja vrata.
Ta prokleta džukela ne prestaje da jauče.
Zavoj sa ruke ti klizi dok okrećeš kvaku.

Na stepeništu ispred tvojih ulaznih vrata sedi jedan pas.
Zadhrtiš kada vidiš njegove upaljene desne.
Oduzeti psu zube jeste oduzeti čoveku ruke.… [ČITAJ DALJE]

Jana Medojević – Hemikalije

Uzimanje VRLO opasnih hemikalija sa tvojim dečkom od osam meseci nije najbolja ideja. Posebno ako ih uzimate od Veća.

Andreas je trčao ispred mene, u rukama držeći čudnu zelenkastu tečnost u debeloj boci. Njegova plava kosa je išla levo-desno uz svaki pokret njegovih nogu. Trčeći, dugo sam gledala skakutavost njegove kose dok Veće nije shvatilo da su im hemikalije nestale. Alarmi su se uključili, zvona zvonila, a električna žica se upalila.[ČITAJ DALJE]