Lana Vasiljević – Kondukter

Čekaš autobus na poznatoj stanici.
Potpuno sam u polumraku.
Ispred sebe vidiš crvenu tačku.
Cvet maka koji viri iz betona, jedan jedini vitez u crvenom.
Tako je napisano.
Kasniš.
Nećeš stići.
Njegova sekretarica će ti opet uputiti taj odvratni pogled.
Opet će reći da nije tu.
Da si zakasnio.
Da zakažeš sastanak ponovo.
Ali videćeš ga kako pakuje kofer odmereno i polako, kao da te očekuje.… [ČITAJ DALJE]

Jovana Veličković – Ponovo sa tobom, još jednom

Stojim na ivici, vetar huči oko mene i mrsi mi kosu. Tmurno, sivo nebo. Kiša će. Gledam u nepregledno prostranstvo ispred mene i u obrise stena  ispod mene. Stavljaš mi ruku na rame, ne čudi me što si ovde, već sam znala da ćeš doći. Okrećem se ka tebi i sve nestane kad se osmehneš. Tvoje oči me gledaju sa nežnošću, i nebitno koliko puta te vidim ovakvog, potpuno zaokupiš moju pažnju.… [ČITAJ DALJE]

Jelena Vukić – Snovi (Ti i Voz za OZ)

         ti

Tu si.

Želim te. Vidim te. Smeješ se. Vidim te jasno, tvoje oči se sijaju, tvoja nežna kosa ti pada na lice i ti je sklanjaš.

Volim taj osmeh.

Želim te.

Želim tvoje ruke, želim tvoju dušu, tvoje scre. Da ih čuvam. Da ih čuvam od zla, od loših ljudi, od svih koji žele da te povrede, da ti naude.

Želim te.

Želim da provodim vreme s tobom.… [ČITAJ DALJE]

Nina Pajić – Cvet

Zvezde su mi se rodile iz znoja na čelu.

Gadne, večno bez bekstva,

Robovi su sada mojih saksija.

Ljubiće ih ljutito, ne rado ,

Dok koreni ne nastanu iz poljupca.

 

Zli koreni ali I zaboravni na pakost

Nizaće mi se vatreno kroz obraze.

Isčešati njihov dodir neću moći.

Budalo jedna pa ti me milujes ,

Grba na mom nosu sada shvata to.

 

I zvezde se smeju izraslom cvetu,

Shvatile su njegovu pakosnu sudbinu.… [ČITAJ DALJE]

Isidora Ignjatov – Boje

Ružičasta sumaglica mešala se i presijavala u tvojim plavim očima. Ruke su ti bile ispružene, hladne, i vukla si me negde. Negde daleko. Hodale smo i tvoj osmeh terao me je da te pratim. Krajevi su se menjali i mešali u jednu gomilu sasvim nejasnih oblika i svi su oni bledeli spram tvoje lepote. Odjednom belina me je zaslepela.

***

Bljesak beline prelomio se u sivilo.… [ČITAJ DALJE]

Una Nikolić – San

Hodala sam zabačenim uličicama. Ubrzavala. A onda i potrčala. Sve to uzalud, čovek u belom me je srušio na pod i odvukao.

Na pozornicu staje čovek odeven u drečavo roze kombinezon, sa belom košuljom preko, cvećem u kosi i izuzetno raznobojnom senkom na očima. Čujem svoje ime i nisam sigurna šta da uradim. Svi gledaju u mene. Začuo se čudan zvuk, a kada sam pogledala iznad sebe tu je bilo jato vrata.… [ČITAJ DALJE]

Jana Medojević – Jedna poslednja avantura

U kamenoj sobi sam. Zašto sam ovde? Malo jako duva vetar… Dobro, to nije toliko bitno kao i smeđi kovčeg koji se mrda u sredini sobe. Otvaram ga, a iz njega izleću Sunđer Bob i Keba Kraba. „Kakav bre majonez! Nema šanse da na picu IKAD stavim majonez!“ „Sunđer Bobe, smiri se! Moraš da priznaš da je majonez na pici ukusan!“ „Aha, malo sutra! Radije bih izostao sa posla nego jeo tu budalaštinu!“ Keba Kraba je jako dramatično uzdahnuo i stavio svoju ruku, tačnije klešto, na srce.… [ČITAJ DALJE]