Jana Medojević – Žurba

Kafa je jedna divna stvar; pomaže čoveku da se razbudi, kao ja sada, jer sam popila pet šolji, i znam da to nije zdravo, uopšte nije, i to smo učili u školi, u školu koju me je mama naterala da idem, i zbog te škole sam išla na sumoran fakultet, i zbog tog sumornog fakulteta idem na sumoran posao; mada sve to sada i nije toliko bitno, jer sam u knjižari; u divnoj knjižari u kojoj prodaju divne knjige, koje ja znam da nikad neću pročitati, jer nemam vremena; ustvari, ja nikad nemam vremena, ali to sad i nije toliko bitno jer uzimam ljubičastu knjigu, koja je o svetu gde su zmajevi na vrhu društvene lestvice, pa uzimam drugu, zeleno-žutu, koja je o izgubljenoj princezi, i idem na kasu, na kojoj mi radnica bledog lica i plavih očiju daje kesu sa knjigama i jedav lep osmeh, i ja joj uzvraćam osmeh, znajući da će knjige verovatno skupljati prašinu kao i ostalih 39, poređanih uza zidove moje dnevne sobe, tako da me pozdravljaju kad god idem negde, i poređane su po boji, tako da stan ima malo više boje, i ove dve će dodati malo šarenosti; nakon knjižare se ide na posao, tačno dve i po ulice dalje, u ogromnu zgradu sa puno staklenih zidova, kao one koje imaju portira na ulazu, jednog lepog mladića sa pegicama koji mi se uvek nasmeje sa zubima, kao one zgrade koje imaju gomilu čudnih terasa sa strane; ulazim u zgradu i penjem se na 15.
[ČITAJ DALJE]

Jelena Vukić – バックシャンと上げ劣り

Plakanje.

Mirno.

Uspravno.

Stojanje.

Leđa.

Telo, zgodno.

Kosa, vihor. Vetar.

Mršenje.

Crna.

Duga.

Poput svile.

Meka.

Sjajna.

 

Lice?

Ružno.

Tužno.

Razočarano.

Nervozno.

Gadljivo.

Naborano čelo.

Kriv kukasti nos.

Šminka?

Razmazana, neuravnotežena, prejaka.

 

Salon.

Frizerski salon.

Četke, makaze, farbe na polici…

Frizer.

Frizer i makaze.

 

Sec sec sec…

 

Kosa.

Ah.

Odlazi.

Kratka.

Odvratna.

Ispucani krajevi.

Negovana? Ne.

Seda.

Propala.

 

Oh.

 

Jecaj.… [ČITAJ DALJE]

Nina Pajić – Do nestanka zvezvda

Zgaženo trulo cveće.

Krivac straha I ljubavi.

Nemoguće oporavljanje,

Ponovno cvetanje.

 

Bes usmeren mrtvom.

Ljutnja prema praznim očima.

Željni udarac nežnosti toplom licu.

Slučajno obećanje.

 

Ostavljanje hladne modrice u trulom.

Užasni stav moje bašte večite.

Grozno gledanje tvog osušenog cveća

U moje Bolne latice zdravog.

 

Tako u krug do nestanka zvezda.… [ČITAJ DALJE]

Isidora Ignjatov – Posmatranje i prolaznost

Hladno je. I duboko. I mokro. Ne prija mi. Crnilo me guta, proždire. Ježim se. Boli me. Preteško mi je da udahnem. Crnilo mi polako, ali sigurno otežava da živim. Možda je tako bolje, ali to ne znači da manje boli. Suviše je mračno. Zašto je toliko mračno? Gde je belo na kraju?  Gde si ti? Gde je sve? Suviše je crno. Opet sam progutana. Sve se ponavlja.… [ČITAJ DALJE]

Lenka Grković – Životna lekcija

Večerašnja rasprava.

Uzvišena pesnica.

Uzvišena agresija.

Udarac najdražoj ljubavnici.

Kajanje.

Devojčino bežanje koferom.

 

Večerašnje plakanje.

Sestričin utešni zagrljaj.

 

Prolazak nedelja.

 

Ponovno susretanje.

Mamurno izvinjenje. Klečanje.

Beskonačno posmatranje.

Posmatranje sopstvenog isceljenog karaktera.

Posmatranje nekada opasnog čoveka.

Nestanak uplašenosti.

Zatvaranje prozora zauvek.He… [ČITAJ DALJE]

Lana Vasiljević – Fernweh

Suvo drvo pod mojim dlanom,
Miris hladne noći,
Tvoj dan, moja časa
I samo magla pred nama.

Stari tepih ispred je tvoje boje
I prozor je tvoj.
I vrata su tvoja.
I lavež pasa što nas budi.

Iz mrklog mraka svetlost viri.
Dok se kao kroz blato krećeš.
Jauk topi večni san
Nešto kuca na vrata, pa stane.

Bez muke nas čeka,
Dok nas dim guši.… [ČITAJ DALJE]