Ivana Kovačević: Ya’aburnee – ti ćeš mene sahraniti (potvrda nade da će osoba umreti pre druge osobe zbog toga što bez nje teško može zamisliti život) Azbučnim redom

Ako budu vetrovi grozote dah Đulijana Ekforca žarki zaustavili I ja krvariću ludački. Ljubavlju maničnom, neizmernom, njom okončaću put razrušenog svog tela. Ćutanjem ulivam farbu hrabrosti. Cvilim, čežnja džinovska šeta avlijom beznadežnosti. Večnost , grob delićemo Đulijano . Eh, živećemo zajedno ili ja klonuću, lavovski ljubeći mrtvilo. Nema njegovog odlaska . Pri rastanku smrt tajanstvenu ću upiti. Fenomen humanosti celom čovečanstvu džabe širiću. Ah Bože, voleću grob da Đulijano Ekforca živi![ČITAJ DALJE]

Danijela Ristić: „Lolita“-Vladimir Nabokov

„Svetlosti mog života, ognju mojih prepona. Moj greše, dušo moja.“

„Lolita“ ili „Ispovest obudovelog belca“, što je bio mogući naslov,  je roman Vladimira Nabokova, objavljen 1955. godine u Parizu. Roman je poznat širom sveta po inovativnom stilu pisanja, ali i po svojoj temi: pripovedač i glavni lik u romanu, Hambert Hambert postaje seksualno opsednut dvanaestogodišnjnom Dolores Hejz.

 „Bila je Lo, prosto Lo, ujutru, uspravljena, visoka sto četrdeset sedam centimetara, u jednoj sokni.[ČITAJ DALJE]

Nikola Jeličić: Kobi Brajant / Dnevnjak

KOBI BRAJANT

Kobi Brajant je bez sumnje jedan od najboljih igrača koji su ikada igrali košarku. To će vam čak reći i ljudi koji nisu njegovi fanovi, to će reći navijači Seltiksa sa kojima je vodio teške bitke tokom cele karijere, to će vam reći i navijači Los Anđeles Klipersa, inače ljutog i gradskog rivala Los Anđeles Lejkersa, kluba u kome je Brajant proveo celu svoju profesionalnu karijeru koja je trajala 20 godina.[ČITAJ DALJE]

Milica Popadić: Ko živi u ananasu na dnu mora?

Sundjer Bob Kockalone. Jedan od omiljenih crtanih filmova prošlosti i sadašnjice. Nekada sa dobrom radnjom i zanimljivim obrtima, a sada je samo bleda slika nečega što je bio.

Likovi su često prikazani kao komični, ali to i nije baš tako. Sundjer Bob- lik koji je presrećan, a u sledećem momentu plače. Patrik-nekada zanimljiv, a danas ništa ne razume i predstavljen je kao glup. Lignjoslav-sarkazam na četiri noge (to jest pipaka).[ČITAJ DALJE]

Teodora Slijepčević: IZGUBLJENI U PREVODU

Smešten u urbanoj sredini jarkih svetala i visokih nebodera Tokija, višestruko nagrađivani film „Izgubljeni u prevodu“ rediteljke Sofije Kopole na melanholičan način govori o osećanjima usamljenosti i otuđenosti koja postoje čak i na najnaseljenijim mestima sveta.

Bob (Bill Murray) je glumac u godinama, a Šarlot (Scarlett Johansson) žena mladog fotografa koji poslom dolazi u Japan. Okruženi nepoznatim jezikom i pismom, potpuno drugačijom kulturom, koju često ne mogu ni da razumeju, usamljenost, dosada i nesanica predstavljaju njihovu svakodnevicu dok se jedne večeri ne upoznaju u hotelskom baru.… [ČITAJ DALJE]

Милица Јарић: Харолд и Мод (све што не волим)

Седамдесете су биле неко друго време и филмови из седамдесетих су били неки други филмови, и не могу да кажем да их разумем, а не могу да кажем ни да ми се не свиђају, чак их обожавам, и гајимо то неко узајамно неразумевање, ти филмови и ја. А ја сам класична канта за отпатке, ја волим сваки филм који погледам и немам критеријуме, а кад нешто волим, не могу да нађем ништа у њему што ми се не свиђа.… [ČITAJ DALJE]

3. kritika

Dragi blogeramaši, neizmerno smo vam zahvalni na još jednom predivnom času. Deluje kao da smo svaki put svi sve opušteniji i da nam je svima sve prijatnije. Nadamo se da će tako biti i sledeći put kada nameravamo, postiđeni zbog naših pomalo zanesenih monoloških „ispada“, da vam prepustimo što više prostora sa međusobnu diskusiju.

Prethodnog časa bilo je reči o stilu. Videli smo koliko ovaj estetski momenat može da bude moćan i zavodljiv, katkad i opasan, koliko promena perspektive (ugla) pripovedanja, izbor jezika i pripovedača utiču na sadržaj, stil i zvučanje teksta.[ČITAJ DALJE]

Konstantin Tomić: Boje / Pod dečačkim utiskom

BELEŠKA

Jedan mladić se jednog februara, oko ponoći vraćao sa napornog treninga. Kako je bilo hladno napolju, a njemu je bila mokra kosa, on je stavio kapuljaču na glavu. Dok je prolazio kroz jednu mračnu ulicu na putu do kuće, spazio je dečaka koji se nervozno osvrće i ubrzava korak. Mladić pomisli da je neko strašan iza njega i okrenu se. Tek tada shvati da je on taj što plaši dečaka.… [ČITAJ DALJE]

Ana Smiljanić: Precizno / Patetično

BELEŠKA

Jutros sam se probudio veoma rano. I uprkos tome, umalo da zakasnim na avion. Taksi se do aerodroma vukao čitavu večnost, jer je jutarnji špic kao po običaju nepodnošljiv i najiritantnija stvar koja može da vas zadesi. Još ako naletite na taksistu kretena, kao u mom slučaju, sve postaje mnogo bolje. Kada sam stigao na aerodrom, moje nestrpljenje je naraslo jer postao sam poslednji u toj gomili ljudi koji čekaju svoj red na skeniranje i proveru.[ČITAJ DALJE]