Sergej Ivančev: KAAPSHLJMURSLIS – osoba zgnječena u javnom prevozu (bez imenica)

Putujemo, nekad uživajuci, a nekad samo čekamo kad ćemo da obgrlimo sebe sa onim sto nas čeka. Ali smo uvek na samom kraju zadovoljni, bez obzira koliko nam je bilo neudobno. Dok stojimo, dok smo mirni, niko nas ne dira, ne dozvoljavamo da nas iko uznemirava. Jedino što bi moglo da razruši spokojne, nas kao pasivne, jeste kad se neko gura, i tada svi shvataju sta proistice – neko ce krenuti da se gazi.[ČITAJ DALJE]

Isidora Zdravković: Sumasišavši (rimovanje)

 Još dok je izgubljeni mladić bio

U  njegovoj glavi svašta se zbilo

Telo okova je  oslobodio

S uma spao, srce put je sledilo.

Ljudi govoraše stvari okrutne

„Ne sanjaj snove, probudi se, dete!“

Al’ znao je da su im duše sitne

Slomili su im krila da  ne lete.

Osmeh sa lica, pak, nije skidao

Tihim glasom ljubav je dozivao

Oči kao zvezde prahom posute

Tu tajne nebeske behu prosute.[ČITAJ DALJE]

Ivana Kovačević: Ya’aburnee – ti ćeš mene sahraniti (potvrda nade da će osoba umreti pre druge osobe zbog toga što bez nje teško može zamisliti život) Azbučnim redom

Ako budu vetrovi grozote dah Đulijana Ekforca žarki zaustavili I ja krvariću ludački. Ljubavlju maničnom, neizmernom, njom okončaću put razrušenog svog tela. Ćutanjem ulivam farbu hrabrosti. Cvilim, čežnja džinovska šeta avlijom beznadežnosti. Večnost , grob delićemo Đulijano . Eh, živećemo zajedno ili ja klonuću, lavovski ljubeći mrtvilo. Nema njegovog odlaska . Pri rastanku smrt tajanstvenu ću upiti. Fenomen humanosti celom čovečanstvu džabe širiću. Ah Bože, voleću grob da Đulijano Ekforca živi![ČITAJ DALJE]

Andrej Petrik: Duende – misteriozna moć koja pokreće ljude preko dubokih umetničkih dela (bez slova E)

Nastala sam u starom dobu i to radi i od ljudi. Postojimo u uzajamnom odnosu, niti mogu ljudi ignorisati, niti ja njih. Ja sam u svim ljudima, ali nisu svi grandiozni stvaraoci. Ovi imaju dar da iskažu moj uticaj kroz njihova stvaranja. Od prvih ljudi, do antičkih vajara, do slikara sadašnjosti svi su različiti. Razlika postoji u tome kako su sebe postavljali naspram stvaralačkog duha. Naravno da sam i ja vršio transformaciju.[ČITAJ DALJE]

Miloš Stefanović: CIMANJE (Bez slova „E“)

– Za koji dan ću dobiti račun za svaki razgovor koji sam obavio u Januaru. Moraću da obavim još koji sigurno, što naravno pojačava taj račun. Skupljam stvari i izlazim iz svog doma. Dolazim do mnogo malih domova u utrobi ovog ogromnog doma samog. Moj drugar Filip živi tu i po običaju kasni. Vadim mobilni iz šuškavca i kucam mu broj, a potom ga pozivam. Čim sam čuo prvo „biiiip“ brzo sam završio poziv i strpljivo posmatrao svoj mobilni.[ČITAJ DALJE]

Aleksandra Vukčević: POČEMUČKA – OSOBA KOJA PREDSTAVLJA PREVIŠE PITANJA (Bez imenica)

-Zašto nećeš da pričaš sa mnom?

-Zato što si dosadna i terorišeš me.

-Molim? Terorišem te? Ne budi bezobrazan, pihh ja tebe da terorišem?

-Da, terorišeš me i to svakodnevno. Sad umukni, radim.

-A kad bi poradio malo na nama, a?

-Prekini.

-Neću.

-Nisam ni mislio da hoćeš.

-Što pucaš sad?

-Da bih ga ubio.

-Mislim da se njemu to ne sviđa, je l ti se čini?[ČITAJ DALJE]

Николина Јерић: ЦИМАЊЕ (Без слова „Е“)

Кокаин испари са стола као пара с лонца. Он нагну главу уназад, затим обриса траг прстом с дрхтајућих усана. Око зацакли, затим и друго. Задовољство му проструји кроз читав костур. Напоран дан, добро окончан.

Након ноћи бунила, устану сав у зноју. Капљица склизну с капка, и обоји под. Дрхтавица прогони шаку, затим руку, па тако узаступно, прогутавши читав организам.
Сматрајући да она ступа у краћим роковима у односу на прошлост, и уочивши начин да оконча патњу свог бића, поруком да дознања набављачу да мора добити још.[ČITAJ DALJE]