Dragana Lisić: KRITIKA AUTORKE I JOŠ NEŠTO USPUT

Čitala sam danas neke tekstove vrlo drage mi autorke koju gledam ponekad u ogledalu i ne bih sada komentarisala njene tekstove, već samo i isključivo nju samu, odnosno njen odnos prema pisanju. Kako je samo nije sramota?! Danima ne pipnuti olovku i samo kukati kako nema inspiracije, pa to stvarno nema smisla. Treba da se stidi što najobičniju kritiku ne može da napiše, a nada se nekoj spisateljskoj karijeri.[ČITAJ DALJE]

Andrej Petrik: DŽEKIL I HAJD – DUALITET LJUDSKE PRIRODE I KULTURE?

Robert L. Stivenson se poajvio kao pisac svojim romanom „Mister Džekil i gospodin Hajd“.Ovim delom je pokušao oslikati ljudsku prirodu kao dualitet dobra i zla.Doktor Džekil je u svom pokušaju da razotkrije ljudsku prirodu,slučajno podelio svoju ličnost na samoga sebe,koji je predstavljalo koncept dobra i Hajda,suštu suprotnost od njega.Prolaskom vremena Hajd zbog njegovog potiskivanja jača,što dovodi do Džekilove odluke da izvrši samoubistvo i da se zauvek reši Hajda.Iako je ovo jedno od remek-dela viktorijanske književnosti,ipak postoje dve mane.[ČITAJ DALJE]

Danijela Ristić: „Lolita“-Vladimir Nabokov

„Svetlosti mog života, ognju mojih prepona. Moj greše, dušo moja.“

„Lolita“ ili „Ispovest obudovelog belca“, što je bio mogući naslov,  je roman Vladimira Nabokova, objavljen 1955. godine u Parizu. Roman je poznat širom sveta po inovativnom stilu pisanja, ali i po svojoj temi: pripovedač i glavni lik u romanu, Hambert Hambert postaje seksualno opsednut dvanaestogodišnjnom Dolores Hejz.

 „Bila je Lo, prosto Lo, ujutru, uspravljena, visoka sto četrdeset sedam centimetara, u jednoj sokni.[ČITAJ DALJE]

Miloš Stefanović: Kritika filma „V For Vendetta“

Ok, dakle. Ne znam koliko sam puta pogledao ovaj film od kad je izašao, ali znam da sam ga, od dobijanja zadatka da napišem njegovu kritiku, pogledao par puta. Toliko sam se fokusirao na svaki detalj u filmu, da nadjem i najsitniju grešku, da čujem svaku reč i da shvatim svaku misao glvnog lika, čak sam i obratio pažnju na način izgovaranja reči. Sa tolikom koncentracijom dobio sam drugačiji način shvatanja celog filma.[ČITAJ DALJE]

Emilija Micković: Kako je Edi Sliman upropastio „San Loran“

            Moda nije svačiji fah ali ne možemo poreći da nam u neku ruku određuje svakodnevnicu. Nije važno gde se oblačimo, svaki komad garderobe koji na sebi imate je inspirisan radom šačice velikih modnih kuća koji diktiraju trendove. Tačnije, šačice ljudi koji u njima vode glavnu reč. Pa je tako sa „kraljem Karlom” u Šanelu, Mjučom Prada u Pradi, Robertom Kavalijem u Kavaliju. I nizom kreatora koji već deceniju pokušavaju da zamene Toma Forda u Iv San Loranu, ali im to baš i ne ide od ruke.[ČITAJ DALJE]

Milica Kerac: Novi zavet

Svima nama potreban je nekakav kanon na osnovu koga se identifikujemo i kreiramo sopstvenu ličnost. Život bez kanona je gotovo nemoguć. Ako ne postoji vrednosna piramida ne možemo da svodimo postupke i razmišljanja na ono ‘dobro’ i ono ‘loše’. Ukoliko nam je percepcija za sagledanje dobra i zla pomućena, onda rizikujemo da svojim postupcima ugrozimo sopstveni ugled, dođemo u sukob sa drugim ljudima, vlastima itd. Kanon takođe pomaže kod pitanja čovekove egzistencije (individue i čovečanstva uopšte) i samim tim doprinosi duševnom miru čoveka, koji izabranim kanonom opravdava smisao svog života, pa i smrti.[ČITAJ DALJE]

Lena Malešev: Maršal Maters – život i delo kroz pesmu Cleaning Out My Closet

U stvaralačkoj karijeri ovog umetnika postoje svega tri pesme koje su vredne spominjanja. Ostale samo kombinacija psovki i uvreda propraćene zamornim ritmom.

Ovom prilikom ću se pozabaviti njegovom pesmom Cleaning Out My Closet čiji naslov obećava ništa drugo do još jedno kukanje nad prošlošću.

Već u prvoj strofi Maršal pokušava da pridobije našu naklonost orikazujući sebe kao žrtvu. Bezuspešno pokušava da dočara atmosferi u kući (tj.[ČITAJ DALJE]

Aleksandar Gažo: I am legend

Ja sam legenda je horor film o kome se pričalo i pre nego što je izašao. Jedan od glavnih razloga je što celu priču nosi samo jedan glumac, Will Smith.Ljudi su mislili da će to biti glavna mana filma, ali se ta činjenica pokazala dobitnom kombinacijom. Gledaoci su od samog početka zavoleli glavnog junaka i nadali se da će uspeti da nadje lek.

Robert, naučnik i vojnik, je poslednji preživeli nakon pojave virusa koji je lečio kancer ali pretvarao ljude u zombije.[ČITAJ DALJE]

Николина Јерић: Милан Ракић – критика модерне болести

Милан Ракић је један од најзначајнијих и, по мени, најбољих српских песника. Међутим, чак ни таквог генијалца није заобишла модерна болест познатија као декаденција.
Овакво осећање трулежи и клонућа духа карактеристично је за све оне који се усуде да о животу промишљају. Тако се и Ракић у својим песмама дотакао смисла живота, што такође није оригинално промишљање јер смо већ сви упознати са овом полемиком.
Наиме, Ракићева филозофија пропагира да живот треба живети.[ČITAJ DALJE]

Marija Petrović: David

Pisati o onom što kada ste prvi put videli, prošavši kroz skenere, na hiljadu kilometara od kuće – u negativnom smislu, je prosto intelektualni mazohizam. Ali ja ću to učiniti, nedostojna da kritikujem veličanstvena stvaralaštva umetnika, ali kako je to Njegoš rekao „Šta je čovjek? Ka slabo živinče”, usudiću se da ne budem slaba.
Remek-delo Mikelanđela Buonarotija okupano svetlom Galerije dell’Accademia je ispijalo dah, zaustavljalo vreme i obouzimalo svakakog, terajući ga da se posveti samo njemu.[ČITAJ DALJE]