Milana Mišić: Kritika

Preduslov za temeljno izražavanje našeg mišljenja o nečemu je da to nešto bude ili vanserijski dobro ili nadprosečno nebulozno. S toga, Vudi Alena kao režisera i scenaristu bledunjavih filmova koji za cilj imaju da nas zabave dok se znojimo na traci za trčanje ili čekamo makarone da se skuvaju, teško je argumentovano kritikovati. Subjektivnost koja izbija iz svakog dijaloga, kadra, pozadinske numere i lika nam ne ostavlja previše mesta za komentar.… [ČITAJ DALJE]

Nina Čegar: Kritika

Kadrovi Grada svetlosti od sunčanog jutra preko kišnog popodneva pa sve do večeri sa svim svojim svetlima u punom sjaju, idealan su izbor uvoda u film kao što je ,,Ponoć u Parizu“ Vudija Alena. Pariz je jedan od onih klišea kojima se to teško može zameriti, zbog njegovog karakterističnog duha i estetike koji su svevremeni. Upravo ovi kadrovi uz džez numeru ,,Si tu vois ma mère“ nam nagoveštavaju taj duh koji će se dalje prožimati kroz ceo film i Alen je to vrhunski izveo.… [ČITAJ DALJE]

Jovana Kalamković: Kritika

Kako sam ovih dana u velikom škripcu sa vremenom, ovaj film me je, iskreno, lepo opustio i dao mi nešto drugo da mislim. Film „A midnight in Paris“ sam gledala još pre koju godinu sa roditeljima i sama činjenica što sam se većine radnje sećala i pre nego što sam ga pogledala ponovo govori o njegovom inovativnom pristupu nekim pitanjima koje svako ima u svom životu.… [ČITAJ DALJE]

Ivana Kovačević: Kritika „Ponoć u Parizu“

“Ovaj svet je bolnica gde je svaki bolesnik moren mišlju da promeni postelju. Jedan bi hteo da pati kraj peći, drugi misli da bi baš kod prozora ozdravio. A ja eto uvek mislim da bih baš bio srećan tamo gde nisam”

Ponoć u Parizu je romantični film sa elementima fantastike koji se bavi osećanjem istorijski nostalgije, romantičnim odnosima i književnim stvaralaštvom. Sada ćemo ispitati kako se ovo delo iskobeljalo sa sebi postavljenim zadacima.… [ČITAJ DALJE]

Aleksandra Veljović: Kritika

Прича отпочиње живахним приказом модерног Париза, уз ретро музику која као да вам наговештава да вас чека један романтичан доживљај овог града. Приказ очаравајуће, осветљене Ајфелове куле ноћу ће, додуше, прекинути расправа Гила и његове веренице Инез, и тада вам постаје већ јасно да ће поред романтике, бити и тренутака који ће вам мамити смех.

Гил је писац, боем, романтичар, уметник. Свет око себе доживљава другачије од његове веренице, њених родитеља и пријатеља (због чега га, не тако потајно, не подносе у тим тренуцима заноса).… [ČITAJ DALJE]

Danijela Ristić: Kritika – Ponoć u Parizu – Vudi Alen

„That Paris exists and anyone could choose to live anywhere else in the world will always be a mistery to me.“

Mislim da bi prva stvar koju bih rekla za ovaj film bila da je lep. Kad kažem lep ne mislim konkretno na radnju ili na likove, pa čak ne ni na ono što oni govore, nego na same kadrove, na muziku, na osećaj koji film unosi sa samom atmosferom i divnim slikama koje čine da Pariz ne izgleda ovozemaljski.… [ČITAJ DALJE]

Nikolina Ivanović: Kritika filma

Vudi Alen filmom ,,Ponoć u Parizu“ šalje poruku da se snovi ipak ostvaruju, onda kada se najmanje nadamo. Glavni lik  nezadvoljan svojim životom beži u imaginarni svet svojih snova i tamo pronalazi ono što mu nedostaje. Njegov san je da sa devojkom koja ga razume šeta po kišovitom Parizu, što se na kraju i dešava, samo ne u dvadesetim godinama nego u  sadašnjosti.

Moram da priznam da nisam mnogo očekivala, jer filmovi Vudi Alena liče jedan na drugi, radnja je smeštena u nekom od evropskih gradova sa prijatnom atmosferom koja mi deluje usiljeno.… [ČITAJ DALJE]

Jovana Lovre: Kritika filma „Ponoć u parizu“

Ovo je moj prvi put da se susrećem sa filmom Vudi Alena tako da nisam imala nikakav uvid u to kakvim filmovima se bavi. Sve u svemu, nisam znala šta me čeka.
Način na koji ovaj film počinje tj. prikaz fotografija Pariza i muzika koja je bila u pozadini nekako su se podudarali i odgovarali jedno drugom. Ipak, to bi bilo upečatljivije i bolje doživljeno da je trajalo za nijansu kraće.… [ČITAJ DALJE]

Pavla Banjac: Kritika

Imajući Pariz kao inspiraciju, Woody Allen ovom gradu daje mnogo veći značaj od samo ,,mesta radnje“ – kako bismo iz naslova filma mogli zaključiti. Njegovi prvi kadrovi jesu upravo kadrovi pariskih ulica, koji, iako vizuelno zadovoljavajući, izgledaju kao da se iznova ponavljaju i samim tim predugo  traju.

U samu priču uvodi nas predstavljajući Džila – scenaristu  i pisca iz Holivuda koji je opčinjen Gradom svetlosti.
Allen stavlja radnju po strani, pridajući mnogo veći značaj pariskim znamenitostima, kao i raskoši ovog grada
nego samoj radnji.… [ČITAJ DALJE]

Nemanja Maletin: KRITIKA filma „Midnight in Paris“

Da, istina je: ne volim film. Ne podrazumevam film za umetnost. Kada gledamo film ili nešto njemu slično, mozak je gotovo u popunoj pasivnosti. Film koristi samo da bi čoveku, kome je očigledno suviše dosadno, prošlo vreme, da slučajno od tolike dosade ne bi pomislio na samoubistvo. Mada, ne bi bilo pošteno ne reći da postoje izuzeci kao i kod knjiga. Postoje i one knjige koje nikako nisu korisne, čak i štetne.… [ČITAJ DALJE]