Konstantin Tomić: Boje / Pod dečačkim utiskom

BELEŠKA

Jedan mladić se jednog februara, oko ponoći vraćao sa napornog treninga. Kako je bilo hladno napolju, a njemu je bila mokra kosa, on je stavio kapuljaču na glavu. Dok je prolazio kroz jednu mračnu ulicu na putu do kuće, spazio je dečaka koji se nervozno osvrće i ubrzava korak. Mladić pomisli da je neko strašan iza njega i okrenu se. Tek tada shvati da je on taj što plaši dečaka.… [ČITAJ DALJE]

Ana Smiljanić: Precizno / Patetično

BELEŠKA

Jutros sam se probudio veoma rano. I uprkos tome, umalo da zakasnim na avion. Taksi se do aerodroma vukao čitavu večnost, jer je jutarnji špic kao po običaju nepodnošljiv i najiritantnija stvar koja može da vas zadesi. Još ako naletite na taksistu kretena, kao u mom slučaju, sve postaje mnogo bolje. Kada sam stigao na aerodrom, moje nestrpljenje je naraslo jer postao sam poslednji u toj gomili ljudi koji čekaju svoj red na skeniranje i proveru.[ČITAJ DALJE]

Andrea Savić: BABINA PERSPEKTIVA / MOJ STIL PRIČE?

Beleška

Dan je bio izrazito dug, a znala sam da me sutra čeka gomila obaveza. Nadala sam da ću se konačno naspavati. Zaspala sam čim sam legla. Nakon nekog vremena probudila me je nesnosna buka sa sprata. Naime, baba Živana je pojačala svoj TV do maksimuma negde oko 3 ujutru. Popela sam se do njenog stana počela da lupam na vrata. Neko vreme nije otvarala. Kada je otvorila zamolila sam je da utiša TV na šta je ona rekla da loše čuje, te da to neće učiniti.[ČITAJ DALJE]

Sergej Ivančev: OTMENO / BOJE

BELEŠKA

Žurim u park. Idem kamenom stazom, među golubovima. Srećem čoveka. Bio je sav savijen, bled i izgledao je mrzovoljno, kao da mu nije stalo do života. Ne razmišljajući o njemu dugo, nastavio sam. Stižem do mesta gde se staza deli na dva dela, gde ih deli put. Leva strana je bila blatnjava dok je druga bila sva procvetana. Stižem do parka i sedam na klupu.[ČITAJ DALJE]

Lena Popović: PRIPROSTO / NARCISOIDNO

Beleška

Sedim u biblioteci zajedno sa ostalim učenicima iz škole. Profesorica istorije nas je dovela ovde da bi nam bibliotekarka ispričala nešto malo više o postupku iznajmljivanja knjiga. Obraća nam se punija žena ružičastog lica i grbavog nosa. Razmišljam da li ću kući ići dvojkom.

Priprosto

Ja ti eto sedo u toj nekoj bibliotekarnici sa ostalim mamlazima iz škole. Istoričarka nas dovla dovđe nebil nam ova gari pričala sat ipo vremena o uzimanju knjiga boktevido sočiva mi presušila.[ČITAJ DALJE]

Raša Laćarak: FANTAZIJA / BAJKA SA TUŽNIM KRAJEM

Beleške

Bila je to tmurna nedelja.Ustajem oblačim se i krećem na bus kad opa zaboravih mesečnu, e budalo vracaj se.Naravno, zakasnio sam na bus a samim tim i na Blogeramu.A u p*. Pa šta ću sad ode mi jedan čas Blogerame, ma nema veze ili ima veze ne znam ni ja.Pade meni na pamet taxi o da odere me lik ladno 2000 dinara ili što bi rekli naši obrazovanje nema cenu ili ima.[ČITAJ DALJE]

Marina Bajić: PERSPEKTIVA / MERSO / DON KIHOT

PERSPEKTIVA

Trčao je koliko ga noge nose. Čovek izuzetno kratkih nogu bezuspešno je gurao ljude oko sebe kako bi stigao na stanicu. Autobus je izgledao kao da će krenuti svakog momenta. Taman kada je došao do poslednjih vrata ona su se zatvorila pred njegovim nosom i autobus je krenuo. Poslednje što je video bilo je duguljasto lice čoveka koji je stajao iza staklenih vrata autobusa i bledo ga gledao.[ČITAJ DALJE]

Marija Džida: APOKOPE / BAJKA

Beleška

Čas ‘Blogerame’ se pre par minuta završio. Hodam uobičajenom brzinom ka autobuskoj stanici, sa slušalicama u ušima i mobilnim u rukama. Na trenutak sklanjam pogled sa telefona i vidim ispred sebe mladi bračni par kako guraju kolica sa malenom devojčicom. Osmehnem se divnom prizoru i ubrzam korak.

Apokope

Čas ‘Blogera’ se pre par minu završi. Ho uobičaje brzi ka autobu stani, sa slušalica u uši i mobi u ruka.[ČITAJ DALJE]

Dejan Draginčić: PRIČA / DOSADNO

Beleške

Bilo je oblačno i hladnjikavo. Išao sam sa devojkom ka palačinkarnici kako bi proslavili godišnjicu našeg zabavljanja omiljenim dezertom. Umesto palačinke, ona je tražila parče pice bez kečapa. Nakon što smo uzeli hranu, prošetali smo do kraja ulice i tada mi je ona saopštila da joj je postalo prilično hladno i da bi želela da se vratimo kući. To je bilo interesantno čuti, jer je pre polaska dosta burno regovala na moj predlog da ipak ne idemo u šetnju danas zbog toga što sam bojao da će nam biti hladno.[ČITAJ DALJE]