Anastasija Olah: ZAMALO KRAJ BALERINO MOJA

Nije ni slutila da će joj se ceo život promenuti za samo par sekundi !…lift se polako puni vodom,vičem iz sve snage, ali me niko ne čuje i odjednom čujem jako,iritantno zujanje oko mene.Trgla sam se iz sve snage da sam lupila glavom od krevet.I dalje se culo to isto zujanje.Pogledala sam levo i spazila predmet koji je pravio tu užasnu buku.To je bio moj alarm.Laknulo mi je,ali čim sam videla koliko je sati,punom brzinom sam iskočila iz kreveta,obukla se i izletela napolje.Danas je bio njen najvazniji dan u životu,znao sam to,morao sam da požurim da stignem.Napolju su oblaci bili sivi i mračni što je slutilo na veliku kišu.Pošto sam kasnila kao i obično nisam uspela da uzmem kišobran.Požurila sam na semafor,ali nisam uspela da stignem na zeleno svetlo,tako da sam morala da čekam da se ponovo upali.Čekajući,podigla sam se na prste i u mestu počela da plešem stvarajući muziku u glavi.Balet je bio moj život i bio bi prazan i dosadan bez njega.Upalilo se zeleno svetlo i trčećim korakom sam krenula.Odjednom osetila sam da me neko udario jakim pokretom svog ramena.Zateturala sam se i zamalo pala ,ali uspela sam da održim ravnotežu.Okrenula sam se da vidim ko je to bio, ali jedino što sam uspela da vidim jeste njegova crna odeća i kapuljača preko glave.Nisam imala vremena da razmišljam i nastavila sam da trčim jer sam imala samo pet minuta da stignem na audiciju za kraljevski balet, nisam smela da gubim ni sekundu.Konačno sam stigla.Kiša je već uveliko preplavila ulice grada .Ušavši unutra,sala je bila puna neviđenih talenata koji su čekali svoj red da budu prozvani.Presvukla sam se i ubrzo bio je red i na mene.Dok sam ulazila,ista osoba koja me je udarila na ulici posmatrala me je svojim zagonetnim pogledom.Jeza me je prošla celim telom.Pokušala sam da se ne obazirem i da odmah izbrišem njegov pogled iz glave.Ušla sam.Sudije su mi požele dobrodošlicu ,pustile muziku i rekle da počnem kad sam spremna.Imala sam veliku tremu, ali nisam dozvolila da ovlada mnome.Popela sam se na prste i laganim koracima počela da plešem.Sve je išlo po mom protokolu ,lepo i smireno , sudije su bile zadovoljne,ali odjednom veliki prasak groma me je izveo iz ravnoteže i pala sam.Znala sam da posle toga nema dalje .Oni su primali samo najbolje.Suze su mi krenule na oči i tekle su mi niz obraz.Istrčala sam iz zgrade .Nisam marila za nevreme napolju.Uplakana ,trčala sam najbrže što sam mogla niz ulicu.Trčeći,nisam opazila crveno svetlo i trube automobila su se čule glasno.Stala sam i nisam mogla više da se pomerim.Zatvorila sam oči i rekla sebi:“Gotovo je sve,nećeš imati karijeru a za par sekundi ni život“.Otvorila sam oči i videla kako automobil jure prema meni,nisam imala vremena da se sklonim.Odjednom osetila sam kako me neko povlači ka sebi i odvlači sa ceste.To je bio on.Ista osoba u crnom sa kapuljačom.Nisam znala ko je on, ni kako se zove, ali znala sam da mi je spasio zivot i da će sve od sad biti drugačije.Prislonio je svoje mokre usne na moje uho i šapnuo:”Ja sam tvoj anđeo čuvar”.[ČITAJ DALJE]

Simeona Jakišić: BESKRAJNOST NOĆNE VRATOLOMIJE („Nesigurni pisac“)

Oči je peku. Da li zbog fascinantno velikog broja sati nespavanja ili zbog ove uzaludne radnje koju je noćas ponovila ko zna koliko puta, ni sama ne zna. U svakom slučaju, uzima papir i ponovo čita pokušaj svog odgovora na zadatak.

Žalbica

Magijskom fakultetu, Odseku za antitalentovane

Stari Sad, 6. dan posleoktobarskog meseca, 2089. godine

Kandidat broj 7699, Bojažljivi Kosmonaut

Voleo bih da uložim žalbicu na odluku da me ne primite na ovaj Odsek vašeg fakulteta.[ČITAJ DALJE]

Ana-Marija Radosavljević: MUKE SA LIMESOM JEDNE OZLOJEĐENE UČENICE DRUŠTVENOG SMERA

Posmatram zadatak sa limesom u svesci iz matematike. Posmatra i on mene. Sedimo tako već neko vreme. Kako je ovo jadno. Sreda je veče, oko deset sati, i sada umesto da se odmaram uz neku knjigu ili seriju ja radim matematiku. Ili bar razmišljam o rađenju matematike, pošto je potrebno malo više od posmatranja kako bih rešila ovaj zadatak. Limes. Šta je to uopšte? Dobro, znam da je to neka granična vrednost, šta god to bilo… Ali koja je stvarna poenta limesa?[ČITAJ DALJE]

Ana Smiljanić: TRAGOVI („Harmonična dvostruka ličnost“)

često sanjam svoju ruku u pukotini stakla
krvari
i osetim olakšanje
kao da ne razbijam staklo
pravim rascep  između
neobuzdane i umirujuće
ali moj dah ne može kroz pukotinu
kovitla se između parčića stakla
i vraća se zabijajući oštrice u mene
ali ovog puta ne krvarim
krv se povlači u  mene
povlače se i one
mešaju se, prave haos
ali držim ih u sebi čvrsto
sve dok same ne odluče
kada će ponovo da izbiju na površinu
i otkriju me
[ČITAJ DALJE]

Nikola Jeličić: DRVENI SAN („Košarkaška tabla“)

Bombe iz rata, ogromne kiše, padanje leda, zakucavanja mnogih basketaša iz kraja- sve sam to proživela, i sada gordo i ponosno stojim pred tobom mladi dečače želeći da ti kažem neke stvari.
Želim da ti kažem da verujem u tebe, u tvoje snove, al ne mogu jer sam ja samo obično nepomično parče drveta.Ovo želim da ti kažem posle svih onih naših druženja po celu noć kada si neumorno šutirao na koš jureću svoje snove, a ja ti u tome pomagala, posle onih tvojih sjajnih partija na terenu protiv ostalih dečaka gde sam te bodrila, onako tiho, bez galame, jer drugačije ne mogu.Želela sam da skočim od sreće i da te zagrlim posle svake tvoje pogođene trojke, pogođenog šuta, posle onog tvoj prvog zakucavanja kada si skakao po terenu hvaleći se ostaloj deci.[ČITAJ DALJE]

Милица Јарић: ЖУТО ОКО САМОЋЕ („Маслачак“) / О НЕУЗВРАЋЕНОЈ ЉУБАВИ ИЛИ СМРТ СТАРЕ ВЕШТИЦЕ

ЖУТО ОКО САМОЋЕ

„На ивици плочника
На крају света
Жуто око самоће“
Васко Попа, Маслачак

Када остарим и када посивим, рекли су, коначно ћу видети света. У једном тренутку неко ће да дуне и мене више неће бити, али бићу свуда. Ко зна, можда негде будем имао и неку незнану, далеку децу, једини доказ да сам некада и ја био и постојао. Сад сам још млад и зелен, а већ прексутра ме можда више неће бити.[ČITAJ DALJE]

Raša Laćarak: NEKI NOVI „SAVREMENI“ SVET / ZAŠTO VOLIM DA PIŠEM

Neki novi „savremeni“ svet

Nekada su postojala vrata na koja bi vam zakucali gosti, porodica i komšije. Zatim je to kucanje prešlo u zvono. Onda su nam u kućama zazvonili telefoni, a ubrzo za njima dial-up linije, pa skajpovi, mesindžeri, mejlovi. Od tog trenutka naš svet prestaje biti “normalan”, naše vreme ograničeno, a dometi znanja i saznanja uslovljeni na različitim forumima.Sa novim načinom života krenule su i drastične promene u našim životima, nema više skupljanja kod prijatelja, nego grupni skajp pozivi.Nova prijateljstva sklapamo preko fejsbuka i ne razmišljajući dodajemo i osobe koje poznajemo i ne.[ČITAJ DALJE]

Teodora Slijepčević: RECENZIJA HAMLETA („Razgoropađeni maturant“)

Šekspir iliti jedan od najvećih baja u istoriji književnosti napisao je dosta popularnih dela, ali „Hamlet“ mu je baš onako brutalan. Ukratko, radi se o kraljeviću koji mora da osveti svog ćaleta, a on celo delo odlaže da to uradi. Što je naravno razumljivo, pogotovo kad se uzme u obzir njegov bekgraund. Jedinac je. Živi na dvoru od kad se rodio. Svi su ga uvek mazili i pazili.[ČITAJ DALJE]

Aleksandar Gažo: ISTRAŽIVAČ

Ležim u krevetu i razmišljam o sebi .Zaranjam duboko u svoj um i vidim faze moga života i kroz srednju školu.I nakon prve tri godine dolazim u četvrtu i tu počinje moja priča .

Imam 17 godina i idem u elektro školu.Tokom jednog dana desi se puno događjaja koje mi ostaju u dužem sećanju.Ponedeljak ,6 i 15 pre podne.Nakon samo 4 sata sna budim se i uzimam svoj telefon i puštam muziku .Prva pesma je sucker for pain , zatim lost in the echo i na kraju until dawn.Polako se ustajem i odlazim u kuhinju da doručkujem.Posle malog obroka oblačim se i krećem u školu.Na putu tamo slušam album mog omiljenog benda The Disturbed.Pošto imam 20 minuta pre početka časa palim cigaru i sedam na klupu.Ubrzo mi se pridružuje jedan deo odeljenja .Prva dva časa su matematika i filozofija.Njih manje više prespavam i iylayim na veliki odmor.Uglavnom kupim samo sok ali danas sam slabo doručkovao kupujem si sendvič.Sedam na klupu i razgovaram sa drugom oko mog crteža yugija iz animea.Zatim dolazi drug iz drugog odeljenja i započinjemo razgovor o horor filmu koji smo gledali juče.Reč je o filmu As above so below.Kraj odmora i slede mi dva časa kod istog profesora samo što su dva različita predmeta u pitanju.Ta dva časa provodim na fb ,sajtu za creepypaste ili yt.Još malo pa gotova govorim sebi dok palim cigaru na malom odmoru.Prolaze ustav i ekonomika i napokon idem kući.Na putu nazad planiram kao da provedem ostatak tog dana dok slušam uglavnom metal ili dnb.Nakon svakodnevnog čišćenja svoje sobe i ručka sedam u fotelju i čitam metro 2033.Zanimljiva knjiga u kojoj se na par sati prebacujem u svet koji se zbog rata sakrio u metroe ispod grada .Dingg čujem zvono.To znači da se mama vratila kući i sva opuštenost u kući prestaje .Sedam za knjigu nakon raporta šta se taj dan u školi dešavalo.Učim do nekih deset sati.Zatim zaranjam u more interneta ili video igara .I za kraj dana u zavisnosti od raspoloženja ili sutrašnjih dešavanja puštam odgovarajuću muziku i polako odlazim u svet snova.[ČITAJ DALJE]

Marina Bajić: DEVOJKA U OGLEDALU („Nedeljna poseta psihologu“)

Otvaram svoje beleške pre početka današnjeg razgovora, međutim, prekida me naglo otvaranje vrata. Kao po običaju, došla je sedam minuta ranije. Marini anksioznost nikada nije dozvoljavala da zakasni. Zapravo, toliko ju je čvrsto stezao osećaj krivice da je radije dolazila i pre vremena nego da dozvoli sebi kašnjenje.

Namrštila se pod belinom fluroscentne sijalice i mrzovoljno sela na stolicu uz nagli trzaj nogu. Nije joj smetalo da mi stavi do znanja koliko ne voli ove razgovore.[ČITAJ DALJE]