Nikolina Ivanović: gužva KAAPSHLJMURSLIS (Latvia) – ОСОБА ЗГЊЕЧЕНА У ЈАВНОМ ПРЕВОЗУ

    Alarm vrišti šest,

Spavam nemam svest,

Oblačim šulju i farke,

Dole ću starke.

Lice naravno mijem,

Kafu previše pijem,

Tišinu muzikom bijem,

EKV ko’ rekvijem.

Bus futoški kasni,

Nemam para za taksi,

Sunce se budi,

Oko mene ljudi.

Stiže krntija raspala,

Džukela pored zaspala,

Pokaznu rukom pipala,

Ušla, jedva izbalansirala.

Unutra gužva nesnosna,

Baba kašlje bolesna,

Vožnja luda, ekspresna.

Smrdi na kokoške,

Hvatam rukom drške,

Reči padaju teške,

Odoh ipak peške.… [ČITAJ DALJE]

Jovana Kalaba: Jesen u mojoj ulici

Noćas je vetar svirao po oknima mog prozora. Nisam mogla da zaspim. Njegov huk, s prvim mirisima zime, donosi mi neki tajanstveni nemir i sve više sam željna topline… Osvanula je kišna i umorna nedelja.

Oko mene je tišina. Pogledom prelazim po sobi. Zaustavljam se na kapljicama u kojima se ogleda prizor moje ulice. U sivilu svih nijansi, posle miholjskih šarenila, poseban ton ima boja samoće.… [ČITAJ DALJE]

Marko Marković: Kako sam proveo letnji raspust

Doba koje uvek iščekujem svake godine kao svetlu tačku kojoj se
mogu radovati. Trenutak u kom je sve u redu, gde su svi pijani od
sreće pa i ja. Romantizovani momenat oslobođenja u kom više ništa nije
bitno i mogu da živim život. Kao i oko puno stvari ideal je najčešče
samo to, ideal. Samo jedna slika, pritom prazna, koja nema stvarnu
dubinu koju ima trenutak kada ga stvarno iskusimo.… [ČITAJ DALJE]

Dorotea Stojšić: KAKO SAM PROVELA LETNJI RASPUST

Da li ste se ikada osećali užasno prevareno?
Kao kada okrenete drugu stranu kontrolnog pa shvatite da I tamo ima pitanja? Ja jesam.
Ova godina, tačnije, ovo leto nije trebalo biti takvo.
Trebalo je biti kraj. To je to. Uradila sam sve što sam ikada htela.
Našla sam svoj deo koji je falio.
Jedini problem je bio u tome sto je njegovo mesto vec bilo ispunjeno.[ČITAJ DALJE]

Jana Opačić: VEČERA („Kako sam proveo letnji raspust“)

Ušla je. Prepoznao sam je ni ne otvorivši oči. Bosim nogama tabana po stanu. Da ne znam da je to ona pomislio bi da je neki rmpadžija upao u stan. Koraci joj odzvanjaju po stanu, usklađena je sa sekundarom na zidnom satu. Oće li više obuti papuče. Ostavio sam ih još sinoć kod ulaznih vrata samo da bi ih obula kada dođe. Evo je prolazi. “ Papuče“, promrljao sam.[ČITAJ DALJE]

Petar Đurić: JESEN U MOJOJ ULICI

Posekli su bagrenjak. Onaj divni prolaz kroz granje i šiblje . U njemu su grančice činile tepih koji je pomagao hodanje u toku proleća, a stabla i grane su činili zidove tog tunela kroz drveće koje su zimi branili od vetra. Ove jeseni uskratili su mi to zadovoljstvo čisćenja mog dragog tunela, skupljanja smeća i bacanja na gomilu svega što mu ne pripada.

Svake godine bih sve što uspem da skupim na gomilu presabrao da vidim koliko je ova jesen donela čistoce nasem bagrenjaku.[ČITAJ DALJE]

Aleksandra Veljović: KAKO SAM PROVEO LETNJI RASPUST

„Šta si sjeo tu ka neka ženetina, daj pričuvaj mi stvari“

Ne znam koliko se već vozimo ali znam da jedva čekam da stignemo kući. Ponte Rosso se i ove godine isplatio. Ako sve bude išlo kako treba (a hoće), Boško i ja nećemo misliti o kiriji čitavih 10 meseci. Za ostale baš i ne mogu da garantujem. Nisu spavali otkako smo otkupili robu, nervozni su, napeti i ne miču se od svojih kofera.[ČITAJ DALJE]

Ива Субашић: ЈЕСЕН У МОЈОЈ УЛИЦИ

Нервозно ми цупка нога, па сам некако и ја цела почела да одскачем од столице. Танка, нежна рука исписује белом кредом којекакве речи по зеленој табли. Појављују се теме. Готово! Моја судбина је запечаћена! Знала сам да је требало да будем убедљивија када сам јутрос говорила мами да ме боли стомак… Следеће што сам покушала је то да умиљато позовем учитељицу и усмерим један срнећи поглед у нади да ће рећи: ,,Ма да, Иво, не мораш да пишеш писмени“.[ČITAJ DALJE]

Milana Terzić: JESEN U MOJOJ ULICI

Jesen je za njega oduvek bila mrtva. Možda ju je zato i voleo. Dok su drugi gledali u sve njene boje i videli neku lepu metaforu za život, on nije osetio ništa. Naravno, ukoliko bi mu se toliko posrećilo.

Dolazak jeseni u njihovoj kući značio je mnoge stvari. Za njega, školu i još razmažene dece. Za njegovu majku, umor i još više posla u bašti. Za njegovog brata, blato i dosada.[ČITAJ DALJE]

Павла Бањац: РЕВОЛУЦИЈА („Јесен у мојој улици“)

To је било у Београду.

Звоно Саборне цркве затрепери се кроз неизбежну маглу новембра. Недељни ручак- подне.

Брат и ја, бејасмо већ одавно завршили с ручком, али, како нас је мајка учила, остадосмо за столом чекајући да отац заврши. Поново звоно. Мене тај звук одвуче од већ одавно усвојене тишине и ја се наједном осетих моћним. „Само што није..“ отац рече гласом дубљим него што је обично говорио не би ли прикрио страх.[ČITAJ DALJE]