Vladimir Ristić: RAT

Bila je to jesen, lisce je vec opalo sa drveca pa je zuta boja krasila puteve. Tata i mama su bili srecni jer je moja sestra po prvi put videla jesen. A ja, ja sam jedva cekao da izadjem napolje i da trcim do svog posledenjeg daha.

Sve je bilo super dok oni nisu dosli. Ljudi u sivim uniformama, ali prvo sto sam spazio bile su njihove oci, umorne pune sveta.[ČITAJ DALJE]