Sonja Jovičić: Ne boj se / U ime besa / strast i čamotinja / jedna tužna priča

Iz ugla straha i vremena

Ne boj se

Dokuči me

Obrazloži me kroz sliku i stih

Prenesi mi iz sna tu priču, iz tih očiju skitnicu,

Strahu posveti suzu i vezanu pticu, ti

Očiju dugih trepavica, umrtvljenih i sivih tegova što ti stvaraju podočnjake

Milo moje, izglancaću svoje očnjake u ime nemira

što te slama i prožima, struji živim nervima

Ne dozvoli crni dim iz mog šešira da te odnese

Nisi od ljudi što sebe obese; pušku usmeri drugačije,

Taj vetar što osećaš obuzdaj, stišaj kao mladunče hijene,

povik u noći iza stene, puškom izravnaj moći sebe i mene.… [ČITAJ DALJE]

Sonja Jovičić: Nastajanje ljubavnikovog portreta; Duende (Španski) – Dok se prvobitno koristila da opiše mitsko lice koje opseda ljude i stvara im osećaj strahopoštovanja prema okolini i prirodi, njeno značenje premestilo se u „misterioznu moć koja pokreće ljude preko dubokih umetničkih dela”. (azbučnim redom)

Amigo, bolno veče! Golgota, delo Đavola, entelehija žudnje, zebnja i jauk kapricioznog Lovca. Ljubim manične nadire Njega, oko prstiju rasuta stvaram, tonem ćutljivo u fantastični hvat cveta, čujem Dželata šapat. A bunilo vina goni da đavolju energiju živim, zaradim i ja kap Lovčeve ljubavi, makar ničice njemu odana pala. Razapetu siluetu tela ću upiti, felacio Hanibalu, celibat čoveku, Dželatu šareni april.

Budiću vampire grešne dirljivo. Đon Epikura želeću; zavešću i juriću kraljevski lik; ljubavnikova moć naoštriće njuh opakog, paranoičnog rezona – Stvaraoca.… [ČITAJ DALJE]

Sonja Jovičić: Kritika filma „Ponoć u Parizu“

Oduvek mi je bolje išlo maštanje nego stvarnost.

I baš sad u planu imam trinaest obaveza, ali podrazumevano biram da gledam glavobolju od filma treći put. Genijalni Oven Vilson, Rejčel Mekadams, Marion Kotijar, Tom Hindlston i Keti Bejts kao marionete višeg plana u komediji Vudija Alena… Želim da učinim da migrena nešto znači.

Vratila bih se na svoju prvu misao; moj prolazak kroz stvarnost stoga jeste promašaj.… [ČITAJ DALJE]

Sonja Jovičić: Stilske vežbe

BELEŠKA

Nedelja veče; čekam autobus za grad L iz grada T; vožnja traje 2h. Nakon sat vremena vožnje ženi koja sedi dva mesta desno iza mene javljeno da joj je najbolja drugarica umrla. Plač nepodnošljiv. Pored mene sedi čovek od pedesetak godina; drago mi je što je niži od mene i ne širi od mene jer kad je tesno ne mogu da posegnem u džep lako i osećam se klaustrofobično.… [ČITAJ DALJE]

Sonja Jovičić: A SAD ZVUK ŠTIKLE, JER U MISLIMA SMO SAMI („Jesen u mojo ulici“)

‘Aah!’ odjeknulo je muški sa trećeg sprata tog hladnog ulaza.

Prigušeni izdah označavao je više od njegovog vrhunca. U par sekundi sav nemir jesenje noći je napustio ulicu. Stišala se poslednja dinamika, iscrpeo svaki atom snage nakupljene u toku nedelje dvoje radnih ljudi, baš kao i bojler ubrzo zatim. Sad se ona ošamućeno igrala svojom raščupanom kosom, a on posmatrao prigušeni odsjaj crvenog laka na noktima nemirnih prstiju i primećivao bledu šminku na umornim kapcima.… [ČITAJ DALJE]