Петар Ђурић: Страх

Знаш ли ти да ћеш једног дана умрети? Знаш ли ти да ћеш се једног дана окренути на сваки тренутак који сада сматраш битним и желети да га проживиш? Сетићеш се тренутака када си са братом кућу на дрвету градио и када си му обећао да ћеш га чувати докле год кроз тебе крв тече. Кроз главу ће ти проћи сви тренуци како сте расли и правили све и свашта заједно.… [ČITAJ DALJE]

Petar Đurić: Prevoz odavde; Fernweh (nemački)– osećaj nostalgije za mestom gde nika niste bili; (bez glagola)

U očima mojim samo torba na podu, spakovanost I raspakovanost u svađi , osmica u snu. Trenutak jedan, očekivanost svih u snu. Sreće pun pehar a pehar u žbunju, žbunje u šumi, I šuma u mojoj nadi. Sedam sati, očekivanje neočekivanosti. Ulica prazna, samo jedan glas od iza.
Veče ,misli, prazna torba i drugi kres. U očima mojim ovaj put vatra, spakovanost I raspakivanost u nemiru, osmica budna.… [ČITAJ DALJE]

Петар Ђурић: Стилске вежбе

Нормално
Једног облачног јутра седео сам за својим столом и учио. С времена на време сам гледао кроз прозор и нисам много обраћао пражњу на шта видим, али сам у једном тренутку видео једну малу породицу у којој је жена била тужна. Прелазили су улицу на пешачком прелазу кад је одједном отац ударио ћерку од око пет година по задњици казнено. Када су прешли дете је већ плакало али отац се разбеснео и ухватио је за главу и гурнуо напред.… [ČITAJ DALJE]

Petar Đurić: JESEN U MOJOJ ULICI

Posekli su bagrenjak. Onaj divni prolaz kroz granje i šiblje . U njemu su grančice činile tepih koji je pomagao hodanje u toku proleća, a stabla i grane su činili zidove tog tunela kroz drveće koje su zimi branili od vetra. Ove jeseni uskratili su mi to zadovoljstvo čisćenja mog dragog tunela, skupljanja smeća i bacanja na gomilu svega što mu ne pripada.

Svake godine bih sve što uspem da skupim na gomilu presabrao da vidim koliko je ova jesen donela čistoce nasem bagrenjaku.[ČITAJ DALJE]