Sonja Jovičić: Ne boj se / U ime besa / strast i čamotinja / jedna tužna priča

Iz ugla straha i vremena

Ne boj se

Dokuči me

Obrazloži me kroz sliku i stih

Prenesi mi iz sna tu priču, iz tih očiju skitnicu,

Strahu posveti suzu i vezanu pticu, ti

Očiju dugih trepavica, umrtvljenih i sivih tegova što ti stvaraju podočnjake

Milo moje, izglancaću svoje očnjake u ime nemira

što te slama i prožima, struji živim nervima

Ne dozvoli crni dim iz mog šešira da te odnese

Nisi od ljudi što sebe obese; pušku usmeri drugačije,

Taj vetar što osećaš obuzdaj, stišaj kao mladunče hijene,

povik u noći iza stene, puškom izravnaj moći sebe i mene.… [ČITAJ DALJE]

Петар Ђурић: Страх

Знаш ли ти да ћеш једног дана умрети? Знаш ли ти да ћеш се једног дана окренути на сваки тренутак који сада сматраш битним и желети да га проживиш? Сетићеш се тренутака када си са братом кућу на дрвету градио и када си му обећао да ћеш га чувати докле год кроз тебе крв тече. Кроз главу ће ти проћи сви тренуци како сте расли и правили све и свашта заједно.… [ČITAJ DALJE]

Iva Subašić: Krug

Na kraju mene zaustavila su se kola. Iskoračio je mladi bračni par i hodali su tako da su me svojim koracima jedva dodirivali. Prozori su mi šapatom opisivali poglede u njihovim očima. Otac je za ruku vodio dečaka koji me je golicao svojim tabanima i cipelicama broj 28; a majka je u stomaku nosila još jedno čudo za koje se sumnja da će nositi ružičaste benkice.… [ČITAJ DALJE]

Danijela Ristić: „Ovo nije ispovest. Ovo je gore nego molitva“. (Ljubav)

Ovo nije ispovest. Ovo je gore nego molitva.

Ne laži da me želiš.

Ne znaš šta ti donosim.

Možda ipak negde u najdubljim kutcima svog bića osećaš. Iza onog nesvesnog, tamo negde u najnesvesnijem, postoji istina o meni. Ja ne donosim slatke patnje koje ispunjavaju srce. Ja donosim oluju, potpuni slom. Ne maštaj o meni. Ne zavaravaj se. Ja sam Holivudski trik. Obmana čovečanstva. Daću ti privid sreće.… [ČITAJ DALJE]

Milana Terzić: Nada je umrla poslednja

Ja i ljudski rod ćemo umreti zajedno. Oni ne mogu da žive bez mene, ja ne postojim bez njih. Ne znam šta nas je ovako spojilo, neodvojivo i konačno, ali prestala sam da se pitam… ne sećam se kada. Vreme meni sporo prolazi.

U početku sam zaista pokušavala da shvatim šta je ova spona između mene i ljudi. Nisam mogla da se setim kada sam postala krucijalan deo njih i to me je kopkalo.… [ČITAJ DALJE]

Ognjen Nedić: Svetlo

Sija svetlo, jedno… drugo.

Ide, ide, nestaje.

Jedno za drugim.

Svako svetlo, jedno sećanje.

Vožnja vozom, voznja vožom.

 

Svako svetlo, jedna prilika.

Jedna prilika, prošla je.

Stiže druga, prodje i ta.

Treća, četvrta, ni trepnuo nisam.

Otišle su, ne vidim ih.

 

Kada ce moje svetlo doći?

Možda danas, možda ove noći?

Ne, moja svetla su prošla.

Ali ne brinem se nova svetla će tek zasijati.… [ČITAJ DALJE]

Aleksandra Veljović: Prvi put

Prvi put.

Jaka svetla. Crvena traka. Žut ukras. Pod mojim granama toplina kamina. Smeh. Zvuk.

Dete malo, promolilo glavu. Drži plavu, plišanu igračku. Prodrma me. Zagrli me. Zahvalno je na čupavom daru.

 

Peti put.

Jaka svetla. Crvena traka. Žut ukras. Pod mojim granama toplina kamina. Osmeh. Zvuk.

Dečakov radostan usklik, videvši na nebu, iskričavu eksploziju. Za prozorom stajaše, kezeći se promenljivim, zvezdicama vatrenim.

 

Osmi put.… [ČITAJ DALJE]

Nikolina Ivanović: Money – it’s a crime

Lepo mi je i sve me vole onakvu kakva jesam. Gubim poštenje jer me svi imaju, uzimaju me i kada ležim iskidana u najgoroj prljavštini. Bore se za mene kao za vazduh, a ja sam samo novčanica nastala preradom pamuka. Imam na sebi broj, što više nula to bolje, ali  za sebe ja nemam vrednost. Pripadam vrsti koja živi u Srbiji, prezivam se dinar. Nemam identitet, ali sam identitet mnogih.… [ČITAJ DALJE]

Aleksandra Hajder: Tik-tak

…Mislim da sam valjkast. Jedino kretanje koje mogu da ostvarim jeste oko svoje ose. Zamislite da sam poput vretena. Od čega sam sačinjen? To ću vam svakako reći na kraju.

Zdravo, vi koji me niste imali dovoljno i žarko želite da se vratim da biste zaokružili odgovor na testu, vi koji biste želeli da uradite ono što mislite da je trebalo ili ste uradili ono što nije trebalo, vi koji me molite da se vratim da biste se oprostili sa osobom za koju znate da ste je videli poslednji put, vi kojima je krivo jer niste iskoristili priliku i vi koji biste da me vratite da još jednom proživite neko vama posebno iskustvo, možda ponovni susret, prvi poljubac i sve one momente u kojima ste bili kreativni i osetili punoću života, u kojima ste dali meni kategoriju dubine i istinski uživali, ne živeći na automatskom pilotu.… [ČITAJ DALJE]

Андријана Долаш: Судбина једне слике

Мој живот је почео када ме је пре стотинак година, насликао један млад сликар и продао за невелике паре једној малој париској галерији. Просторија је била светла, ја сам била веселе спољашности, јарких боја и како сам сама закључила слушајући коментаре посетилаца одмарала сам људима очи и душу. Променила сам више места боравка, галеристи су ме радо куповали и заиста сам имала диван живот, увек окружена публиком која ми се најчешће дивила.… [ČITAJ DALJE]