Nikolina Ivanović: Money – it’s a crime

Lepo mi je i sve me vole onakvu kakva jesam. Gubim poštenje jer me svi imaju, uzimaju me i kada ležim iskidana u najgoroj prljavštini. Bore se za mene kao za vazduh, a ja sam samo novčanica nastala preradom pamuka. Imam na sebi broj, što više nula to bolje, ali  za sebe ja nemam vrednost. Pripadam vrsti koja živi u Srbiji, prezivam se dinar. Nemam identitet, ali sam identitet mnogih.… [ČITAJ DALJE]

Nikolina Ivanović: gužva KAAPSHLJMURSLIS (Latvia) – ОСОБА ЗГЊЕЧЕНА У ЈАВНОМ ПРЕВОЗУ

    Alarm vrišti šest,

Spavam nemam svest,

Oblačim šulju i farke,

Dole ću starke.

Lice naravno mijem,

Kafu previše pijem,

Tišinu muzikom bijem,

EKV ko’ rekvijem.

Bus futoški kasni,

Nemam para za taksi,

Sunce se budi,

Oko mene ljudi.

Stiže krntija raspala,

Džukela pored zaspala,

Pokaznu rukom pipala,

Ušla, jedva izbalansirala.

Unutra gužva nesnosna,

Baba kašlje bolesna,

Vožnja luda, ekspresna.

Smrdi na kokoške,

Hvatam rukom drške,

Reči padaju teške,

Odoh ipak peške.… [ČITAJ DALJE]

Nikolina Ivanović: Kritika filma

Vudi Alen filmom ,,Ponoć u Parizu“ šalje poruku da se snovi ipak ostvaruju, onda kada se najmanje nadamo. Glavni lik  nezadvoljan svojim životom beži u imaginarni svet svojih snova i tamo pronalazi ono što mu nedostaje. Njegov san je da sa devojkom koja ga razume šeta po kišovitom Parizu, što se na kraju i dešava, samo ne u dvadesetim godinama nego u  sadašnjosti.

Moram da priznam da nisam mnogo očekivala, jer filmovi Vudi Alena liče jedan na drugi, radnja je smeštena u nekom od evropskih gradova sa prijatnom atmosferom koja mi deluje usiljeno.… [ČITAJ DALJE]

Nikolina Ivanović: Stilske vežbe

Beleška

 

Ako te spopadne slična tuga budi jak, pusti da vreme izleči tvoju ranu i otvori sve svoje prozore da uđe nova sreća. Kada košava oduva svo lišće, završiće se tvoja patnja, jer ništa nije večno. Nisi se rodio da budeš nesrećan, samo nemoj da praviš istu grešku više puta…Dozvoli da te povredi neko ko te voli, kome si lep kao jesenje boje. Bitan je onaj ko te veseli, plaši se onog kome nijedan čovek ne vredi.… [ČITAJ DALJE]

Nikolina Ivanović: RUŽA I TRN („Jesen u mojoj ulici“)

Počinje novembar, počinjem i ja valjda sa novim životom. Nema veze i uopšte me nije briga što mi treba Sunce i letnji žar, sada je jesen i vlada mrak. A prošlost, šta je sa njom?

Na glavi kapa, u ruci šarena knjiga i dan može da počne: siv i vetru predat. Neka trulo lišće bude moj put koji hodim, a da ne gledam na sat. Znam, treba mi više vremena, vremena za smeh i tople reči, vremena za čar.[ČITAJ DALJE]