Nikola Jeličić: JAYUS – TOLIKO NEDUHOVITA „ŠALA“ DA NE MOŽETE A DA SE NE NASMEJETE (BEZ GLAGOLA)

Grickanje semenki, smejanje i velika galama danas su u kvartu blizu moje škole. Kad odjednom – ŠOK. Pa to su moja 3 drugara Marko, Miloš i Jovan. Tu je uvek provod posle škole. Pričanje o mnogim stvarima, a između ostalog i o vicevima je tema današnjeg razgovora. Pričanje Jovanovih viceva stalno je glupo. Ali ovaj put je njegov vic o foki iz Kotora, koja je u stvari foka kotorska, toliko glupo da smo se sva četvorica od muke dali u smejanje da je bilo i plakanja, a prisutno je i Miloševo padanje na pod od smejanja, pa je prljanje, a kasnije i presvlačenje njegovih pantalona bilo neminovno.[ČITAJ DALJE]

Nikola Jeličić: Kobi Brajant / Dnevnjak

KOBI BRAJANT

Kobi Brajant je bez sumnje jedan od najboljih igrača koji su ikada igrali košarku. To će vam čak reći i ljudi koji nisu njegovi fanovi, to će reći navijači Seltiksa sa kojima je vodio teške bitke tokom cele karijere, to će vam reći i navijači Los Anđeles Klipersa, inače ljutog i gradskog rivala Los Anđeles Lejkersa, kluba u kome je Brajant proveo celu svoju profesionalnu karijeru koja je trajala 20 godina.[ČITAJ DALJE]

Nikola Jeličić: IZ UGLA STANARA / PRAVNI / VODITELJ DNEVNIKA / POLICAJAC

Beleška

Noćas je mala grupa novosadskih maturanata proslavljala završetak školovanja na jednom novosadskom igralištu do ranih jutarnjih časova. Zbog velike galame morala je da interveniše i policija.

IZ UGLA STANARA IZ ZGRADE U BLIZINI IGRALIŠTA

A majku li vam vašu malu balavu, kad god dođe maj eto njih da prave s**anje i da maltretiraju ovaj jadan narod jer su Bože moj završili srednju školu, a pošten narod mora ujutru da radi, a njih baš briga i razmišljaju samo koliko će rakije popiti.[ČITAJ DALJE]

Nikola Jeličić: DRVENI SAN („Košarkaška tabla“)

Bombe iz rata, ogromne kiše, padanje leda, zakucavanja mnogih basketaša iz kraja- sve sam to proživela, i sada gordo i ponosno stojim pred tobom mladi dečače želeći da ti kažem neke stvari.
Želim da ti kažem da verujem u tebe, u tvoje snove, al ne mogu jer sam ja samo obično nepomično parče drveta.Ovo želim da ti kažem posle svih onih naših druženja po celu noć kada si neumorno šutirao na koš jureću svoje snove, a ja ti u tome pomagala, posle onih tvojih sjajnih partija na terenu protiv ostalih dečaka gde sam te bodrila, onako tiho, bez galame, jer drugačije ne mogu.Želela sam da skočim od sreće i da te zagrlim posle svake tvoje pogođene trojke, pogođenog šuta, posle onog tvoj prvog zakucavanja kada si skakao po terenu hvaleći se ostaloj deci.[ČITAJ DALJE]