Škola kreativnog pisanja blogova | Novi Sad | 2017
Svemir… prepun je čuda. Mogu satima da gledam u nebo. Toliko je mnogo zvezda, toliko mnogo tajni. A samo jedna zvezda ima poseban značaj za mene. Samo nju čekam, samo njoj se nadam. Svako veče, svaki tren. Poslušajte moju priču. Na početku vremena iz haosa, rodio se izuzetak. Jedna od najvećih tajni svemira…
Dolazim sa jednog pustog i sumornog mesta. Potpuno sivog, a ja bela lepota.… [ČITAJ DALJE]
Oči zamućene. Prozori prljavi. Neobrisani. Soba haosa. Krevet nenamesten. Gospodin Grej. Loše. Jabuka crna, mandarina žuta. Vazduh nepostojan. Sreća, tuga, beznadje. Mladost, starost, žalosti. Venera crvena, misao siva. Gospodin Grej. Voz spor, dim crn. Ljubav, čežnja. Lenj. Suton, mesec i veče. Crna mačka i beli miš. Zemlja opustelih vinograda. Četiri ujutru. San ljubavni. Miris stagnacije. Ništa. Ambis. Sveza kafa, bajat hleb. Raskoš gradska. Lažno nebo crveno.… [ČITAJ DALJE]
Da, istina je: ne volim film. Ne podrazumevam film za umetnost. Kada gledamo film ili nešto njemu slično, mozak je gotovo u popunoj pasivnosti. Film koristi samo da bi čoveku, kome je očigledno suviše dosadno, prošlo vreme, da slučajno od tolike dosade ne bi pomislio na samoubistvo. Mada, ne bi bilo pošteno ne reći da postoje izuzeci kao i kod knjiga. Postoje i one knjige koje nikako nisu korisne, čak i štetne.… [ČITAJ DALJE]
Шта је видео када је погледао кроз прозор. Готово ништа; тек мало траве, бетона, по који цвет, и само ако је погледао у правом тренутку може угледати пролазника који жури, можда бесиљно, али га тај пролазник сигурно неће приметити. Али погледом кроз прозор види све. Читав један живот. Види јесен, олују, кишу… Чује како ветар хуји поред спољњих зидова. Снажно ломи вадух кроз који журно пролази, као и онај човек, али ветар бесциљно.… [ČITAJ DALJE]