Milica Kerac: SADA SMO BEZBRIŽNI, LAKI I NEŽNI

MILICAKERAC

U junu prošle godine sam proslavila osamnaesti rođendan i formalno postala odrasla. Čudno je što sam se smatrala odraslijom kada sam bila sasvim dete, nego sada.
Uplivavajući u dimenziju odraslih, susrela sam se samo sa razočaranjima. Radeći posao preko leta, nisam se osećala odgovorno, poštovano i društveno korisno već potcenjeno i nesigurno. Psihička tortura zaposlenih, koji bi trebalo da paze jedni na druge, i izrabljivački fizički rad, uplašili su me kao ništa do tada.[ČITAJ DALJE]

Milica Kerac: INTROSPEKCIJA

Desetogodišnja ja umirala je od želje da odraste i preuzme ulogu superiorne majke i žene. Snovi o porodičnom životu, požrtvovanosti i odricanju svega zarad nekakvog princa i sama pomisao na ljubav koju će dobijati i pružati topila je njeno srce i to dete je provodilo dane kao u bunilu, goreći od čežnje za ostvarenjem sna. Ta „sanjarenja“ bila su najiskreniji ciljevi, odlučno zacrtani.
I bili su moji.[ČITAJ DALJE]

Milica Kerac: SMOR (Bez glagola)

Smor
Osećaj dosade, međutim vrlo često u kombinaciji sa željom za prevrtanjem očima

Primeri:
Učenje 6 predmeta za jedan dan.
Gledanje Nikolićevog dodeljivanja ordenja na televiziji.
Gledanje šeste sezone bilo koje serije.
Vožnja gradskim prevozom bez slušalica.
Život u skladu sa savetima Nade Macure.[ČITAJ DALJE]

Milica Kerac: Novi zavet

Svima nama potreban je nekakav kanon na osnovu koga se identifikujemo i kreiramo sopstvenu ličnost. Život bez kanona je gotovo nemoguć. Ako ne postoji vrednosna piramida ne možemo da svodimo postupke i razmišljanja na ono ‘dobro’ i ono ‘loše’. Ukoliko nam je percepcija za sagledanje dobra i zla pomućena, onda rizikujemo da svojim postupcima ugrozimo sopstveni ugled, dođemo u sukob sa drugim ljudima, vlastima itd. Kanon takođe pomaže kod pitanja čovekove egzistencije (individue i čovečanstva uopšte) i samim tim doprinosi duševnom miru čoveka, koji izabranim kanonom opravdava smisao svog života, pa i smrti.[ČITAJ DALJE]

Milica Kerac: ŽARGONSKI / PRIČA

BELEŠKA

Jednog snežnog jutra sedela sam na času književnosti. Bilo je veoma hladno. Profesorka je već dve nedelje odsutna – sprema završni deo doktorata, zbog čega je dobila dve nedelje slobodno. Njena zamena, niska i vrlo mršava ženica, čita nam Jesenjina.

ŽARGONSKI STIL (subjektivno)

Ponedeljak, utorak, u principu, nije ni bitino kad nije petak. Sedela sam na času srpskog i žešće sam se smorila. Profesorka je trtljala nešto.[ČITAJ DALJE]

Milica Kerac: ČEKAJUĆI DA PROĐE VIKEND („Usamljena radoholičarka“)

Vrelo subotnje podne. Ili nedeljno, ne znam… Zar je važno kada su oba podneva, potpuno ista? Godinama već ne postoji ono što nedelju čini nedeljom. Zavaljena u ležaljci, čitam knjigu, čisto da prekratim vreme…čitam tek onako, da ispratim i ovaj julski vikend, ko zna koji u nizu, što mi zadaje bol. Zraci Sunca padaju na stranice knjige, što se odražava na mojim očima, i one suze od prejake svetlosti.[ČITAJ DALJE]