Милица Јарић: ИНТРОСПЕКЦИЈА

Тек сада, на самом крају средњошколског образовања, примећујем да ствари долазе на своје место. Заиста, требало им је пуно времена, али зар може другачије? Не постаје се човек преко ноћи. Знам шта даље. Знам већ дуго и једно време сам мислила да је то једина сигурна ствар у мом животу, једино што се чинило потпуно јасно, истинито. Једино што се чинило остварљиво.

Нисам вредна, али волим да учим.[ČITAJ DALJE]

Милица Јарић: СТРАНСТВОВАЊЕ (Римовање)

Странствовање о
сећај неприпадања у средини (религијска пракса одлажења у туђину и напуштања свега познатог

 

Почетак

Најдражи моји, данас је срећан дан
И зато без плакања. Осмех, молим!
Данас одлазим у свет далек и стран.
Памтите, заувек ћу да вас волим.

Памтите, мени овде место није,
Сувише ме гуши наш премали град.
Кад откријем шта све бели свет крије
Вратићу се боља него што сам сад.
[ČITAJ DALJE]

Милица Јарић: Харолд и Мод (све што не волим)

Седамдесете су биле неко друго време и филмови из седамдесетих су били неки други филмови, и не могу да кажем да их разумем, а не могу да кажем ни да ми се не свиђају, чак их обожавам, и гајимо то неко узајамно неразумевање, ти филмови и ја. А ја сам класична канта за отпатке, ја волим сваки филм који погледам и немам критеријуме, а кад нешто волим, не могу да нађем ништа у њему што ми се не свиђа.… [ČITAJ DALJE]

Милица Јарић: ЖУТО ОКО САМОЋЕ („Маслачак“) / О НЕУЗВРАЋЕНОЈ ЉУБАВИ ИЛИ СМРТ СТАРЕ ВЕШТИЦЕ

ЖУТО ОКО САМОЋЕ

„На ивици плочника
На крају света
Жуто око самоће“
Васко Попа, Маслачак

Када остарим и када посивим, рекли су, коначно ћу видети света. У једном тренутку неко ће да дуне и мене више неће бити, али бићу свуда. Ко зна, можда негде будем имао и неку незнану, далеку децу, једини доказ да сам некада и ја био и постојао. Сад сам још млад и зелен, а већ прексутра ме можда више неће бити.[ČITAJ DALJE]